Ovako izgleda bunt evropskih poljoprivrednika. Prosperitet i ekonomsko blagostanje u zemljama Еvropske unije polako postaju samo lijepe uspomene jer ako su ovako ljuti i bijesni oni koji proizvode hranu, šta mogu da očekuju krajnji potrošači?
Nikad teže, kažu poljoprivrednici koji su se pobunili u čak 18 zemalja.
Ne mogu da zarade za pristojan život a uništava ih politika zemalja iz kojih dolaze plus ona evropska, zajednička, koja im kroji kapu u Briselu.
Rastru troškovi energenata i gnojiva, najviše zbog rata u Ukrajini. Bijesni su jer njihove vlade nastavljaju da finansiraju taj rat dok im njihovo stanovništvo tone u finansijske probleme.
Ukrajinci imaju povlašćen položaj pa su im proizvodi koje izvezu mnogo jeftiniji od evropskih što stvara nelojalnu konkurenciju.
Na sve to, suše, poplave i požari zbog klimatskih promjena koji su rak rana poljoprivrednicima. Možda bi se nekako i zaštitili ali, takozvana zelena agenda, stroga ekološka pravila Unije im to ne dozvoljavaju.
Rat u Ukrajini kap je koja je prelila čašu. Problemi su počeli mnogo ranije. Žestok pritisak na marže donio je kovid i, praktično, od tada su gorivo, struja, gnojivo i prevoz znatno poskupjeli.
Podaci Еurostata su jasni – cijene koje poljoprivrednici dobijaju za svoje proizvode pale su u prosjeku za devet odsto samo prošle godine.
Poljoprivrednici su pokazali da se ne šale. Uporno ponavljaju da im je sve teže da proizvode i zarađuju. Еvropska unija, očigledno, više nije ono što je bila.
Neki bi rekli da je ovdje u pitanju samo radikalniji način protesta. Međutim, nije džaba tako radikalno.
Kad su im oduzeli dosadašnja primanja i kad su shvatili da mnoge zemlje šalju pare u Ukrajinu kako bi ta zemlja ratovala, što se odrazilo na standard stanovništva, farmeri su prvi podigli glas.
A da nije sve toliko loše, ne bi ni njihovi protesti bili ovako radikalni. Jednostavno je – Еvropska unija više nije ono blagostanje koje je bila.
Opširnije u Temi dana ATV-a.
