Ekstremna glad pogađa ovih 13 kriznih tačaka širom svijeta

У извјештају под називом "Hunger Hotspots" (Жаришта глади), објављеном данас, наводи се да су сукоби, економски шокови и климатске непогоде главни узроци погоршања стања у најтеже погођеним регионима, при чему се криза у многима од њих очекује током наредних пет мјесеци, преноси Ројтерс.

Мађарска би могла да прекине испоруку струје Украјини, ево и зашто

“Овај извјештај је црвени аларм. Знамо гдје глад расте и знамо ко је угрожен. Без финансирања, не можемо да спасимо животе”, изјавила је директорка ЊФП-а Синди Мекејн.

Да би се званично прогласила глад, најмање 20 одсто становништва у погођеном подручју мора трпети озбиљан недостатак хране, 30 одсто дјеце мора бити акутно неухрањено, док двоје од сваких 10.000 људи дневно мора умирати од глади или болести повезаних с неухрањеношћу.

Љекари упозоравају: Ово није само умор, већ знак смртоносне болести

У Појасу Газе, због израелских војних операција и блокаде, свих 2,1 милион становника суочено је с акутном несташицом хране, а готово пола милиона људи могло би бити на ивици глади до краја септембра, упозоравају УН.

Међу осталим земљама које ФАО и ЊФП наводе као посебно ризичне су Јемен, Демократска Република Конго, Мјанмар и Нигерија. С друге стране, неке земље, међу којима су Етиопија, Кенија и Либан, показале су напредак и уклоњене су са листе жаришта глади.