Izrael nastavlja da napreduje na terenu u Pojasu Gaze. Premijer Benjamin Netanijahu je više puta rekao, da će Tel Aviv zadržati kontrolu nad pojasom dok se ne demilitarizuje i deradikalizuje. Čini se da Netanijahu takođe prkosi signalu Bajdenove administracije da, ako Izraelske odbrambene snage (IDF) pobijede Hamas, Izrael treba da dozvoli palestinskim vlastima da preuzmu uzde pojasa.
Međutim, neki stručnjaci vjeruju, da zapravo nije demilitarizacija Pojasa Gaze ono što stoji iza želje Tel Aviva da nadgleda region, već neiskorišćeno gasno polje po imenu „Gaza Marine“.
Šta je „Gaza Marine“?
„Gaza Marine“ je polje prirodnog gasa koje se nalazi 36 kilometara (22 milje) od obale Pojasa Gaze na dubini od 610 metara. Procjenjuje se da sadrži 32 milijarde kubnih metara prirodnog gasa, i dopunjeno je manjim poljem koje sadrži otprilike tri milijarde kubnih metara gasa, u blizini palestinskih i izraelskih teritorijalnih voda.
Polje je otkrio „Britiš Gas“ 1999. godine, nakon što je energetski konzorcijumu Palestinske vlasti dao 25-godišnju licencu za pomorsku teritoriju Gaze.
Ova licenca je kompaniji dala ne samo istraživačka prava, već je dala i pravo da razvija sva otkrivena polja i instalira neophodnu infrastrukturu. Dok je „Britiš Gas“ preuzeo 90% udjela u licenci, ostalih 10% je kupio „Consolidated Contractors Compani“ (CCC)“, građevinski gigant sa Bliskog istoka.
Međutim, projekat je od samog početka bio zarobljen u kontroverzama. Prema američkom sociologu i piscu Majklu Hermanu Švarcu, Tel Aviv je u to vrijeme insistirao na tome, da Izrael treba da kontroliše profit Palestine od gasa, kako se ne bi koristio „za teror“. Ovim je sporazum iz Osla zvanično osuđen na propast.
U međuvremenu, u septembru 2000. godine, poznati palestinski lider Jaser Arafat pohvalio je „Gaza Marine“ kao „božji dar“ Palestincima, tvrdivši da će to „obezbijediti solidnu osnovu za ekonomiju, za uspostavljanje nezavisne države sa svetim Jerusalimom kao prestonicom.
Arafatova izjava je usljedila u vrijeme početka Druge intifade, koja je izbila poslije neuspjelog samita u Kemp Dejvidu između američkog predsjednika Bila Klintona, izraelskog premijera Еhuda Baraka i predsjedavajućeg palestinskih vlasti.
Izraelsko-palestinska neprijateljstva trajala su otprilike pet godina, a zaustavljena su samitom u Šarm el Šeiku 2005. godine, na kojem su novi lider Palestine Mahmud Abas i izraelski premijer Ariel Šaron preduzeli odlučne korake za deeskalaciju.
U narednim godinama, Pojas Gaze je doživio povlačenje izraelskih vojnih snaga 2005. godine, uspon Hamasovog političkog krila i protjerivanje Fataha iz Palestine 2007. Kao odgovor na Hamasovo preuzimanje, Еgipat i Izrael su izvršili blokadu trake koja je opustošila njenu privredu.
U decembru 2008, novi sukob je potresao pojas, poznat kao „Operacija liveno olovo“ ili „masakr u Gazi“, između Izraelskih odbrambenih snaga (IDF) i „Hamasa“. Neprijateljstva su završena 18. januara 2009. Međutim, sukobi Izraela i Hamasa su se od tada nastavili. Sve u svemu, od 2005. „Hamas“ i Izrael su vodili pet ratova, od kojih je posljednji počeo u oktobru.
Tokom svih tih godina, „Gaza Marine“ je ostala neiskorišćena i nerazvijena, a Tel Aviv je spriječio istraživanje pod izgovorom da će bogatstvo prirodnog gasa iskoristiti „Hamas“ i druge palestinske pobunjeničke grupe u svojoj borbi protiv Izraela.
Zapadni korpus je izgubio strpljenje
Zaustavljeni pregovori sa izraelskom vladom, preuzimanje Pojasa Gaze od strane „Hamasa“ i rat u Gazi 2008., doveli su do toga da „Britiš Gas“ zatvori svoju kancelariju u Tel Avivu. „British Gas“ je nastavio da drži svoj udio u istraživanju polja, ali nije iskazao veliko interesovanje za to.
Nekoliko godina kasnije, 2015., palestinska vlada je nastavila razgovore sa „Britiš Gas-om“ da ukine ekskluzivna prava koja je dala kompaniji. Nakon pregovora, palestinska strana, koju je predstavio Palestinski investicioni fond (PIF), dobila je 17,5% udjela u pravima na gasno polje, a „Consolidated Contractors Compani“ (CCC)“ 27,5%.
Šel je 8. aprila 2016. kupio „Britiš Gas“, čime je na kraju dobio 55% udjela u ovoj oblasti. Čini se da Šel nije smatrao projekat obećavajućim pa se odrekao svog udjela 2018. godine, te ga je prenio na palestinske zvaničnike, i tako ih primorao da pronađu novog međunarodnog izvođača.
Da bi nastavio sa projektom, PIF je preuzeo 27,5% udjela, SSS je zadržao isti udio, a 45% je ostavljeno operativnoj kompaniji da započne dugo očekivano istraživanje i eksploataciju. U februaru 2021. godine, PIF i SSS potpisali su sporazum sa egipatskom kompanijom za prirodni gas (ЕGAS) o razvoju „Gaza Marine“ na obalama pojasa Gaze.
Projekat je imao za cilj da doprinese „jačanju palestinske nacionalne nezavisnosti“, navodi se u memorandumu o razumijevanju (MOU) iz februara 2021. koji su potpisale strane.
Krajem novembra 2022. Vašington post je naveo da bi Palestinske vlasti, Еgipat, Izrael i „Hamas“ mogli da započnu projekat istraživanja gasa vrijedan 1,4 milijarde dolara u moru Gaze, dodajući da bi trebalo da bude završen do februara 2023., dok bi proizvodnja gasa mogla da počne već u martu 2024-te.
U maju 2023, druga publikacija, Arapske vijesti, izvjestila je da vlada Benjamina Netanijahua vodi tajne pregovore o gasu sa palestinskim vlastima pod pokroviteljstvom SAD. Izrael je u junu zvanično dao preliminarno odobrenje za razvoj gasnog polja u Pojasu Gaze, ističući međutim, da će za to biti potrebna bezbjednosna koordinacija sa Palestinskim vlastima i susjednim Еgiptom.
Veliki ulozi
Malo je vjerovatno da bi rat Izraela i „Hamasa“ u Pojasu Gaze koji je u toku mogao biti izazvan interesima za gas, rekao je dr Mamduh G. Salameh, međunarodni naftni ekonomista i globalni stručnjak za energetiku.
- Nedavni sukob „Hamasa“ i Izraela vodi porijeklo iz britanske Balfurove deklaracije o uspostavljanju matičnog doma za Jevreje u Palestini, i raseljavanju njihovih prvobitnih stanovnika iz njihovih domova. Koliko ja znam, britanska kompanija „Britiš Gas“, u ofšor Pojasu Gaze, otkrila je rezerve gasa procjenjene na 35 milijardi kubnih metara - rekao je Salameh.
Zaista, trenutno Izrael ima 11 značajnih gasnih polja, uključujući Tamar, od kojih najveće, Levijatan, ima oko 623 milijarde kubnih metara gasa. S obzirom na to, „Gaza Marine“, koji leži u blizini pojasa Gaze, ne čini veliku razliku za energetske interese Tel Aviva.
U međuvremenu, već otkrivena polja pored obala pojasa – iako nisu tako ogromna kao ona na koju tvrdi Izrael – i dalje su dovoljno velika da izdrže privredu Gaze i palestinskih teritorija, kaže ekspert.
- Ako bi palestinskim vlastima bilo dozvoljeno da istražuju naftu i gas na moru, vrlo je vjerovatno da će otkriti značajne rezerve gasa i nafte na moru poput Еgipta, Izraela i Kipra. Vrijednost ovih rezervi kada se jednom dokaže, mogla bi da održi nezavisnu palestinsku ekonomiju godinama - podvukao je Salameh.
U stvari, ulozi su mnogo veći, kaže Salameh.
On je tvrdio da bi „palestinske okupirane teritorije mogle imati udio u budućnosti u istočnomediteranskim rezervama gasa procjenjenim na 3,45 triliona kubnih metara i 1,7 milijardi barela nafte“.
Konstantin Simonov, generalni direktor Fonda za rusku nacionalnu energetsku bezbjednost, dijeli Salamehov stav, da sadašnji sukob nije izazvan izraelsko-palestinskim energetskim sporom.
- Popularna teorija zavjere je, da je sve ovo počelo zato što tamo postoje kolosalne rezerve ugljovodonika. Prvo, bliskoistočni region prirodno pokreće koncept, da sve događaje tamo treba posmatrati kroz prizmu ugljovodonika. Međutim, mislim da ovdje, ipak, ugljovodonici nisu od primarnog i fundamentalnog značaj - rekao je Simonov.
Prema Simonovu, „Britiš Gas“ nije nastavio sa istraživanjem mora u Gazi, uglavnom zato, što profit od problematičnih ležišta nije bio dovoljno značajan.
- Iako je „Britiš Gas“ nešto uradio tu, to zapravo nije bilo najveće otkriće, ni najveće nalazište. I zato, u stvari, tamo nisu preduzeli nikakav pravi razvoj. Sada se, ponavljam, svi najzanimljiviji projekti nalaze u onom dijelu vizantijskog basena koji Izrael smatra svojim, i koji se već razvija - objasnio je stručnjak.
Ruski naučnik sumnja, da bi Palestinci u doglednoj budućnost mogli da traže prava na druga gasna polja, koja je Izrael pronašao kod obale. Izrael i njegovi zapadni partneri se utrkuju sa vremenom da istraže i izvuku ugljovodonike iz polja Tamar, Levijatan i Afrodita, i malo je vjerovatno da bi dozvolili Palestinskim vlastima da pokrenu pitanje razgraničenja područja istočnog Mediterana.
U svakom slučaju, budući da nije ukorenjen u energetskom sporu, rat u Gazi koji je u toku, ponovo je poremetio planove Palestinske vlasti za preko potrebni gasni projekat palestinskih vlasti, koji je mogao da pomogne obnavljanju palestinske ekonomije, i doprinese izgradnji rješenja o dvije države.