NATO nije spreman; Rusi ih nadmudrili dronovima od 8.500 evra

Кључно питање у Европи више није само да ли је Москва намјерно послала више од 20 дронова у ваздушни простор НАТО-а, већ и шта војни одговор открива о дугорочној способности Савеза да се носи са овом растућом пријетњом. Ако је то био, како Пољска вјерује, намјерни тест НАТО-ове одбране, за Русију је то био изузетно јефтин експеримент, пише Си-ен-ен.

Пољске власти пронашле су остатке онога за шта кажу да су дронови "Гербера", израђени од шперплоче и стиропора, а често се користе као мамци. Украјинска војна обавјештајна служба процјењује да њихова производња кошта око 8.500 евра по комаду. Истовремено, у акцију су полетели НАТО-ови вишенаменски борбени авиони Ф-16 и Ф-35, вриједни више милиона евра.

Учинковит показатељ моћи, али вјероватно коштао десетине хиљада евра само у гориву и одржавању да би се дигао са писте.

"Асиметрија трошкова не функционише", рекао је за CNN Роберт Толаст, истраживач у лондонском одбрамбеном think-tanku Royal United Services Institute (РУСИ).

Он је додао да проблем није у томе што НАТО не може да одговори на масовне нападе дронова.

НАТО-ови авиони показали су се врло ефикасним у одбрани од великог иранског напада пројектилима и дроновима на Израел у априлу ове године. Ипак, Толаст тврди да је цена такве одбране, коју је Израел процијенио на више од милијарду евра, дугорочно неодржива.

"Темељни проблем је у томе што прије Украјине већина западне војне технологије једноставно није разматрала ову асиметричну пријетњу дронова", рекао је.

Ипак, у све брже растућем војно-технолошком сектору превладава мишљење да су неки проблем разматрали, али да су бројна одбрамбена министарства НАТО-а преспора у прилагођавању.

"Технологија постоји", рекао је Џонс Пинл, директор британске компаније MARSS, специјализоване за софтвер за откривање пријетњи, која сада производи и властите пресретачке дронове, у разговору за CNN прошле недјеље на сајму одбрамбене индустрије ДСЕИ у Лондону.

"Добар дио пољске границе већ се могао покрити софистицираним 'зидом дронова'. Он означава слојевиту мрежу откривања и пресретања, што је идеја коју снажно заговарају балтичке земље, а подржали су је и званичници Европске уније", рекао је Пинл.

Проблем: Бирократија

Проблем је, рекао је Пинл, у томе што су НАТО-ови системи набавке "запели у осамдесетима". Као примјер је навео средњодометни пресретач MARSS-a, покретан вјештачком интелигенцијом и дизајниран да буде вишекратно употребљив, са титанском конструкцијом коју је описао као "нож који великом брзином сече надолазећи дрон".

Тренутно чека процјену једне НАТО државе, која се очекује у наредним мјесецима. "Они тек сада пишу техничке спецификације, а ми га користимо већ годинама у операцијама. У Европи још увијек немамо спремне спецификације", казао је Пинл за CNN, осврћући се на традиционалне праксе набавке у којима министарства издају детаљне техничке захтјеве, а затим се на њих такмиче произвођачи.

(б92)