Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski je apelom da se ruskim državljanima zabrani ulazak u EU izazvao žestoku raspravu u Evropi. Mogu li građani države koja vodi agresorski rat na susjednu državu da nastave da ulaze u EU kao da se ništa nije dogodilo?

Ne, kažu Finska, Poljska, Češka i baltičke zemlje. Te zemlje prestale su da izdaju kratkoročne vize Rusima. Njemačka, Grčka, Kipar i Evropska komisija su skeptični i odbacuju rigidnu zabranu ulaska Rusima. Sa druge strane, njemački kancelar Olaf Šolc izjavio je prošle nedelje da se radi o “ratu ruskog vlastodršca Vladimira Putina”, zbog čega se protivi opštoj zabrani ulaska koja bi pogodila i nedužne ljude.

Češko predsjedavanje Savjetu EU stavilo je spor oko viza na dnevni red neformalnog sastanka ministara spoljnih poslova Unije koji se u utorak 30.8. održava u Pragu. Odluka o uvođenju sankcija za ruske posjetioce, za čije donošenje je potreban konsenzus, je malo vjerovatna. No, kompromis na osnovu kojeg bi se smanjio broj viza je moguć, smatraju predstavnici Evropske komisije. Jednostrani potezi ne bi donijeli mnogo, jer kratkoročna turistička viza u principu važi u svih 26 zemalja Šengen-zone, bez obzira koja ju je država izdala.

Koliko je veliki problem?

Prema navodima Agencije za nadzor granica EU, Fronteks, od početka rata protiv Ukrajine prije šest meseci, u EU je ušlo gotovo milion ljudi sa ruskim pasošima. Najviše ulazaka bilo je preko Finske (330.000), Estonije (234.000) i Litvanije (132.000). Uglavnom su to turisti koji dolaze na nekoliko dana.

No, nije izdano milion viza, jer ljudi iz Rusije mogu više puta unutar 90 dana da ulaze i izlaze iz Šengen-zone sa istom vizom. Prije pandemije korone, zemlje Šengena izdavale su oko 500.000 novih viza Rusima svake godine, prenosi Blic.

Gdje putuju Rusi?

To što veliki broj ljudi kopnenim putem ulazi u susjedne zemlje na istoku EU, može se objasniti činjenicom da više nema direktnih avio-veza između Rusije i EU. Zemlje poput Njemačke ili Francuske zato su mnogo teže dostupne. Prema podacima njemačkog Ministarstva spoljnih poslova, njemački konzulati u Rusiji u prvoj polovini ove godine izdali su oko 14.000 kratkoročnih viza. Prije pandemije i rata, u prvoj polovini 2019, bilo ih je gotovo deset puta više. Vjerovatno će ove godine biti manje ruskih turista i u Parizu: kao Rus, u Francusku možete ući samo iz neke treće zemlje, a ne u tranzitu iz drugih zemalja EU. Moguć je let iz Moskve preko Istanbula za Pariz. Let iz Helsinkija za Pariz, međutim – nije.

Veliki kontigenti turista iz Rusije registrovani su u Grčkoj i na Kipru. Četvrtina svih turista na Kipru ove godine došla je iz Rusije. Na Kipru stalno živi oko 50.000 Rusa. Sjeverna Grčka popularna je destinacija za Ruse koji u zemlju EU ulaze preko Srbije i Turske. Država-kandidatkinja za članstvo u EU Crna Gora, inače takođe popularna destinacija za Ruse, bilježi mnogo manje ruskih turista. Mnogi se sele u Tursku. Turska, iako članica NATO i kandidat za ulazak u EU, ne podržava zapadne sankcije protiv Rusije, već i dalje dozvoljava Rusima ulazak u zemlju potpuno bez viza.

Može li se ograničiti izdavanje viza?

Teško bi bilo potpuno zabraniti izdavanje viza, smatraju u Evropskoj komisiji, jer prema međunarodnom pravu, ulazak iz porodičnih i humanitarnih razloga mora biti dozvoljen. Međutim, izdavanje kratkoročnih viza za Šengen-zonu može biti ozbiljno ograničeno. Svaka država-članica ima diskreciona ovlašćenja u ispitivanju zahtjeva.

Države takođe imaju mogućnost i da ponište već izdate vize. Estonija to već radi. Šengen-vize moraju da budu prihvaćene u svakoj zemlji – dakle, Estonija ne može jednostavno da odbije da prihvati vizu koju su izdale Njemačka ili Švedska. To je teško moguće zbog nedostatka graničnih kontrola unutar Šengen-zone.

Međutim, prema viznom kodeksu EU, postoji ograničenje da turista sa šengenskom vizom treba uglavnom da boravi u zemlji koja mu je izdala vizu. Odbijanje izdavanja viza može se opravdati promijenjenom političkom situacijom i bezbjednosnim problemima.

Koja ograničenja već postoje?

Osim Estonije, Litvanije, Letonije, Finske, Poljske i Češke, Danska takođe želi da ograniči izdavanje viza. Prema podacima službe za posredovanje pri izdavanju viza „Fragomen“, Holandija, Belgija, Španija i Rumunija takođe su značajno smanjile izdavanje viza. Mnoge države su smanjile i broj svojih konzulata ili ambasada u Rusiji, što otežava lični dolazak na zakazani termin za vizu.

Sporazum EU o viznim olakšicama s Rusijom suspendovan je za diplomate, vladine zvaničnike i poslovne ljude, ali je u načelu još uvijek na snazi. Ako bi se sporazum raskinuo, građanima Rusije bilo bi teže i skuplje da apliciraju za vize. S obzirom na to da Rusima više nije dozvoljeno da koriste zapadne kreditne kartice ili račune, nedostatak finansijskih sredstava može da se koristi kao razlog za odbijanje zahtjeva za izdavanjem viza.

Šta su „nacionalne vize“?

Države-članice EU mogu da izdaju vize za stalni ulazak i boravak na sopstvenoj teritoriji. Te vize za osobe koje žele da rade, studiraju ili se bave istraživanjima, ne daju im pravo na putovanje u druge zemlje Šengena.

Ruski opozicionari koji žele da napuste svoju zemlju zbog  rata, takođe bi mogli da podnesu zahtjev za te vize. Njemačka je u prvoj polovini 2022. izdala oko 10.000 tih „nacionalnih viza“.

Šta mogu da urade ministri spoljnih poslova EU?

Stručnjak za migracije u njemačkoj Fondaciji za nauku i politiku (SWP), Ralf Bosong, preporučuje bolju koordinaciju i smanjenje izdavanja viza, ne kroz zabrane, već kroz korišćenje postojećih pravila. „Zainteresovani smo za zajedničku evropsku liniju i u tom smislu Nemačka može malo više da se pomjeri ka istočnoevropskim i baltičkim državama-članicama“, rekao je Ralf Bosong.

"Mi Nijemci idemo malo više u smjeru ograničenja. Pokušavamo da, poput Finaca, više odvojimo turistička putovanja od ostalih svrha posjeta. Da bismo to kompenzovali, otvaramo druge načine, bile to humanitarne vize ili vize za radnu migraciju ili slično", kaže Bosong.

Šta traže poslanici Evropskog parlamenta?

U otvorenom pismu visokom predstavniku EU za spoljnu politiku Žozepu Borelu, poslanici Evropskog parlamenta pozvali su na vizna ograničenja i potpunu zabranu putovanja za najmanje 6.000 članova ruske vladajuće elite, piše Dojče Vele.

Lider demohrišćana u Evropskom parlamentu Manfred Veber (CSU) smatra da je apsurdno da Rusi ljetuju na njemačkom Ziltu, a da ih onda u restoranu poslužuju ukrajinski konobari.

"Teško mi je da zamislim da imamo izbjeglice iz Ukrajine i u isto vrijeme Ruse koji ovdje uživaju u životu", rekao je Veber za njemački javni servis ARD.

SAD su prestale da izdaju kratkoročne vize u Rusiji. Prijave se sada mogu podnijeti u ambasadi u glavnom gradu Poljske, Varšavi – ako Rusi uspiju tamo da dođu. Američki predsjednik Džozef Bajden pozvao je mlade ruske naučnike, preduzetnike i uspješne ljude da napuste svoju zemlju. Taj „odliv mozgova“ trebalo bi da bude podstican velikodušnim dodjeljivanjem dugoročnih boravišnih dozvola.

Ujedinjeno Kraljevstvo ne želi da uvede opštu zabranu putovanja Rusima, ali želi ozbiljno da ograniči izdavanje viza, najavio je u jednom intervjuu ministar odbrane Ben Valas.