Археолози су открили "изненађујуће" нове доказе који сугеришу да су неандерталци били паметнији него што се вјеровало.
Ископавања у близини Пиринеја у Шпанији дала су преко 29.000 артефаката, укључујући камено оруђе и животињске кости, што сугерише да су древни примати били вјешти и интелигентни ловци.
Кости животиња откривене на локалитету показале су да су наши преци планирали своје оброке на основу околног окружења и развили алате специфичне за убијање великих животиња попут бизона или мањих попут зечева.
Налази су открили да су неандерталци били у стању да се прилагоде свом окружењу, доводећи у питање репутацију архаичних људи као спорих пећинских људи и бацајући свјетло на њихов опстанак и вештине лова, рекли су истраживачи.
Истраживачи са Аустралијског националног универзитета (АНУ) прегледали су подножје Абрик Пизара, локалитета који датира од прије 100.000 до 65.000 година током периода званог МИС 4, у потрази за траговима о изумрлим врстама.
У том региону се налази велики број пећина и склоништа у стијенама које су биле дом неандерталцима.
Према наводима истраживача, ова нова открића оспоравају широко распрострањена вјеровања да су неандерталци ловили само велике животиње, попут коња и носорога.
