На око девет милијарди свјетлосних година од Земље вреба нешто што се чини као такозвана козмичка мегаструктура у облику огромног прстена.
Толико је велика да би њено постојање требало бити немогуће, према новом истраживању о којем је извијестио "Гардијан", доводећи у питање темељну претпоставку нашег разумијевања свемира.
Позната као "Велики прстен", структура се протеже у промјеру од невјероватних 1,3 милијарде свјетлосних година - што је значајан дио процијењене величине видљивог свемира од 94 милијарде свјетлосних година.
Насупрот томе, највећа позната галаксија има "само" 16 милиона свјетлосних година у промјеру. Кад би био видљив на ноћном небу голим оком, Велики прстен би био једнак промјеру петнаест пуних Мјесеца.
Ово, претходно необјављено откриће, представљено на годишњем састанку Америчког астрономског друштва у четвртак, придошлица је растућем попису необјашњиво великих структура које су за научнике прилично збуњујуће - ако не и контроверзне.
Истраживање је водила Алексиа Лопез, астроном са Универзитета Централ Ланкашир у Енглеској, која је претходно открила још већу космичку мегаструктуру названу "Дивовски свод" 2021. године.
"На основу садашњих космичких теорија структуре ове величине не би требале бити могуће", рекла је Лопез за "Гардијан".
"Можда бисмо могли очекивати једну изузетно велику структуру у цијелом нашем видљивом свемиру. Требао би бити само један, али има их много. Најзначајнији од свих до сада је био Велики зид Херкулес-Корона Бореалис, суперкластер галаксија за који се сматра да има 10 милијарди свјетлосних година у промјеру", додала је.
Зашто су те мегаструктуре велика ствар?
Оне се супротстављају ономе што је познато као космолошко начело, према којем би свемир, у великој мјери, требао бити хомоген (једнак).
Замислите гледање големог, мирног океана из даљине: видите само воду, у свим смјеровима. Према том разумијевању, не би требало постојати ништа веће од 1,2 милијарде свјетлосних година јер, између осталих разлога, Свемир није довољно стар да би се то формирало.
Како би пронашла Велики прстен, Лопез је комбиновала податке о квазарима у Слоан Диџитал Скај Сурви, пише "Гардијан".
Ови изузетно свијетли објекти помогли су да се открију далеке и скривене галаксије. Лопез је затим примијенила статистички алгоритам за откривање потенцијалних структура у тим галаксијама.
Само по себи, ово откриће неће бити довољно да промијени наше разумијевање космологије какву познајемо, али Лопез вјерује да астрономи не могу заувијек игнорисати импликације ових мегаструктура.
"Ове необичности се стално гурају под тепих, али што их више откривамо, мораћемо се суочити с чињеницом да можда наш стандардни модел треба преиспитати", рекла је Лопез за "Гардијан".
