Инжењери Института технологије Рочестера (РИТ) смислили су начин да процесуирају податке користећи ДНК. Они су, заједно са колегама Универзитета у Минесоту, дизајнирали микрофлуидно интегрисано коло за извођење комплексних операција преко процеса вјештачке неуронске мреже, што је основа вештачке интелигенције, на подацима чуваним у ДНК, саопштио је РИТ.
Овај биокомпјутерски дизајн је унапређење компјутерских система помоћу ДНК инжењеринга.
- У времену смо када велики подаци морају негде да буду складиштени. Мислимо да није одговор изградња више дејта центара. Сваки дејта центар захтјева енергије колико је потребно за снабдијевање једног градског блока. Изградња, одржавање и операције ових традиционалних дејта центара нису више одрживи – рекао је Амлан Гангули, шеф одјељење за компјутерско инжењерство на Колеџу инжењерства Кејт Глисон РИТ.
Подаци чувани на ДНК, додао је, углавном су неистражена област.
- ДНК је сјајан за чување информација. У ствари, много је бољи него електронски начини чувања меморије, јер је од три до шест пута компактнији од свих хардвера за чување података који постоје. Осим тога, много је поузданији и издржљивији – рекао је Гангули.
Истраживање овог тима могло би да постави темеље за чување велике количине података које стварају милиони личних и комерцијалних технолошких уређаја. Робуснији капацитет складиштења могао би да побољша претраге и форензичке или медицинске науке и биомедицинску апликацију, гдје компјутерске функције морају да буду компатибилне са живим ткивом, наводи РТИ.
ДНК и компјутерски процеси имају неколико заједничких функција: секвенционирање или читање података и синтетизовање или писање података. Манипулисањем материјала на молекуларном нивоу, истраживачи развијају начине да смање електронски аспект складиштења података како би повећали биокомпатибилни и веома компактне системе за складиштење и процесуирање података.
- Ми предлажемо представљање бројева кроз концентрације течности која има специфично манипулисане ДНК молекуле и компјутерске операције манипулацијом ДНК молекула. То је мост од складиштења до процесуирања и коришћења ДНК као средства за процесуирање података – рекао је Гангули.
Они дизајнирају прототип микрофлуидног сисема, уређаја који представља такозвану лабораторију на чипу. То је минијатурни систем који ради као вештачка неуронска мрежа, што је основни алгоритам вештачке интелигенције.
- Компјутер направљен од ДНК супстрата биће много одрживији него традиционална електроника коју тренутно користимо – рекао је Гангули.
(Телеграф)
