Неко би могао појаву слушања непостојећих гласова аутоматски повезати с неуролошким стањима попут шизофреније.
Међутим, сад се показало да се под одређеним условима свакоме може догодити да чује гласове којих нема.
Научници са Федералног политехничког универзитета у Лозани у Швајцарској и они са Универзитета Савои Мон Блан у Француској хтјели су истражити шта подстиче слушно-вербалне халуцинације – односно ситуације у којима особа чује глас, а нема особе која говори.
Тестирање хипотеза
Претходне студије сугерисале су да су те халуцинације узроковане или неспособношћу да се особа правилно дистанцира од околине или чврстим увјерењем или претпоставком која надилази оно што се стварно догађа у окружењу.
Тим је желио да тестирати обје хипотезе.
“Овдје смо развили нови метод изазивања слушно-вербалне халуцинације у контролисаном лабораторијском окружењу интеграцијом метода гласовне перцепције са сензомоторном стимулацијом, што нам омогућава истраживање обје главне методе”, пишу научници у свом раду.
Тим је прилагодио технику коју су прије користили, а када су учесници притиснули дугме испред себе, роботска рука их је боцнула у леђа.
У овом новом експерименту који је укључивао 48 учесника, одгода боцкања била је различита, а волонтери су носили слушалице преко којих су слушали умирујуће звукове и шумове налик водопаду те би повремено чули гласове – и властите и туђе.
Као и код претходног теста с притискањем дугмета, учесници су изјавили да осјећају присуство иза себе због боцкања, а неки од њих су такође рекли да су кроз слушалице чули гласове којих није било.
Без панике
Феномен слушања гласова био је чешћи ако су учесници чули туђи глас умјесто властитог и ако је постојао дужи размак између притискања дугмета и боцкања руком.
Било је то као да су измислили глас само због осјећаја да неко стоји иза њих.
Научници сматрају да су ови резултати довољан доказ да су обје теорије о изазивању халуцинација тачне: Учесници нису успијевали правилно пратити околину и били су под снажним утјецајем описа онога што се догађа око њих.
Примјетно је да је учесталост гласова којих нема расла с дужином тестова па је већа вјероватноћа била да ће учесници чути фантомске звукове како се експеримент ближио крају, пише "Сајенс Алерт".
На крају, сазнање шта покреће те халуцинације важно је за разумијевање њихове везе са стањима као што је Паркинсонова болест. То је такође показатељ да чујете ли глас у глави, то не мора одмах бити разлог за панику.
“Осим новости и важног методолошког утицаја, ови резултати бацају ново свјетло на феномен аудитивних халуцинација, пружајући експерименталну подршку за оба наизглед супротстављена тумачења”, пишу научници у раду објављеном у "Псајхолоџикал Медисин".
