Evropska svemirska agencija prekinula je saradnju sa Rusijom na lansiranju prvog evropskog planetarnog rovera koji je na Marsu trebalo da traga za znacima života, saopštio je direktor agencije.
Roskosmos, ruska svemirska agencija i Evropska svemirska agencija (ESA) sarađivali su na misiji koja je uključivala evropski „EksoMars" (ExoMars) rover, konstruisan u svrhu traženja znakova života na Marsu.
Planirano lansiranje predviđnjno za septembar 2022. godine prvobitno je obustavljeno još u martu, samo nekoliko nedjelja nakon ruske invazije na Ukrajinu.
Sada je Savjet ESA zvanično prekinuo veze sa Roskosmosom na ovom zajedničkom projektu zbog rata u Ukrajini i tekućih sankcija, objavio je na Tviteru generalni direktor ESA, Јozef Ašbaher.
Više detalja o budućnosti misije biće saopšteno 20. jula, naveo je Ašbaher.
ESA je razmatrala bližu saradnju sa Nasom, jer su zbog sankcija morali da „prekinu“ veze sa Rusijom, dodao je direktor.
- Geopolitički, jasno je da moramo da prekinemo naše veze sa Rusijom, a ovu odluku donijele su zemlje članice - još ranije je rekao Ašbaher u izjavi za Si-En-En. „Dakle, da, to je zaista žalosno za cijelu nauku i tehnologiju i inženjere koji rade na ovome četiri decenije. Ali ne postoji drugi izbor“.
Rover je prvobitno trebalo da bude lansiran u julu 2020. godine, ali je pandemija pomjerila rok.
Rover „EksoMars“ je takođe trebalo da nosi ime Rozalind Frenklin, naučnice koja je pomogla u dekodiranju molekularne strukture DNK.
Dio misije rovera trebalo je da bude bušenje rupa do dva metra dubine za prikupljanje uzoraka za analizu. Očekuje se da će „EksoMars“ moći tokom svoje misije da prevaljuje više kilometara i da će moći da se kreće između 50 i 100 metara po marsovskom danu, što je nešto manje od sat vremena duže od zemljinih 24 sata, prema podacima koje je objavila Nasa.
