Фотонски чип њемачке компаније Квант (Q.ANT) најновији је покушај рјешавања једног од највећих проблема вјештачке интелигенције – огромна потрошња електричне енергије. Осим тога, компанија каже и да је 50 пута бржи од силицијумских чипова.
Компјутерски чип који користи снагу светлости дизајниран је за велике дата центре вјештачке интелигенције и да рачунарство високих перформанси учини одрживим.
Представници компаније Кванта навели су да њихов фотонски чип за вјештачку интелигенцију доноси 30 пута већу енергетску уштеду и 50 пута већу процесорску снагу у поређењу са конвенционалним силицијумским компјутерским чиповима.
Прва производња новој чипа почела је у фабрици у Штутгарту гдје је компанија уложила 14 милиона евра како би пренамијенила постојећу фабрику полупроводника да производи нови чип.
Њемачка компанија сматра да ову технологију може брзо да донесе на свјетско тржиште, а чип може да се интегрише и у постојеће сервере, што убрзава усвајање нове технологије.
- До 2030. године намјеравамо да учинимо фотонске процесоре енергетски ефикасним каменом темељцем инфраструктуре за вјештачку интелигенцију - наводи извршни директор Михаел Фортш.
Фотонски чипови могу да ријеше огромне изазове пред којима се налази постојећа технологија процесора, посебно у тренутку изузетног развоја вјештачке интелигенције и других компјутерских апликација које захтјевају велике количине ресурса.
Традиционални силицијумски чипови контролишу електричне сигнале помоћу сићушних прекидача – транзистора. Фотонски чипови, са друге стране, обрађују податке користећи светлосне честице фотоне, који немају масу и могу да се крећу много брже од електрона у конвенционалним чиповима.
Фотони такође не емитују топлоту на исти начин на који то раде електрони који носе електрични набој. Због тога, фотонски чипови који се користе у сложеним и енергетски зависним процесима (попут вјештачке интелигенције) могу да превазиђу ограничења класичне архитектуре силицијумских чипова, драстично убрзају процесорску снагу компјутера и смање њихову потрошњу енергије.
- Овакав технолошки пробој долази у критичном тренутку индустрије рачунара – експонеционални развој вештачке интелигенције и интензивне апликације убрзо ће преплавити тренутну инфраструктуру дата центара - истиче Јенс Андерс, професор на Универзитету у Штутгарту и извршни директор фирме "ИМС Чипс", која сарађује са Квантом.
Нови чипови се праве од танког филма литијум ниобата, једињења које је одушевило истраживаче фотона и квантне научнике због његовог огромног потенцијала у примјени у рачунарима следеће генерације.
Када се електрично поље примијени на материјал, он може да се користи да контролише брзину и фазу свјетлосних таласа, што омогућава да се модулирају оптички сигнали са изузетном прецизношћу.
