Неке женке зубатих китова, као што су орке, бјелуга китови и нарвали, живе дуго након што се заврши њихов репродуктивни период. Ријеткост менопаузе у животињском царству, можда се може објаснити борбом за опстанак врсте, тако да се чини контрапродуктивним да животиња развије особину која спречава размножавање.
Ипак, детектовано је да женке китова улазе у менопаузу а детаљима се у истраживању тим питањем бавио Самјуел Елис са Универзитета у Ексетеру, пише РТС.
Женке врста китова које пролазе кроз менопаузу немају краћи репродуктивни вијек од других врста животиња сличне величине. Умјесто тога, у цјелини имају дужи животни вијек, живе око 40 година дуже од других врста китова исте величине које не пролазе кроз менопаузу.
"Претходна истраживања о развоју менопаузе су се фокусирала на појединачне врсте, обично људе или китове убице“, каже бихејвиорални еколог Дан Франкс са Универзитета Јорк у Великој Британији.
"Ова студија је прва која је у оквир истраживања ставила неколико врста, што је омогућено недавним открићем менопаузе код више врста зубатих китова. Наша студија пружа доказе да је менопауза еволуирала продужавањем животног вијека женки изван њихових репродуктивних година“, додао је.
Много тога о зубатим китовима измиче нашем разумијевању. Њихови животи су мистериозни дијелом због тога јер их је тешко посматрати у њиховом природном станишту.
Студије су показале да менопауза китова даје неке изненађујуће предности. Присуство бака у јату орки значи да млади имају већу стопу преживљавања. Они су им водичи у јату а могу их водити и у лов, ако за то има потребе.
Оно што не знамо је како је еволуирао. Постоје двије могућности. Једна је да је менопауза настала продужавањем укупног животног вијека дотичне врсте. Други је да је репродуктивни животни вијек скраћен.
Прије само неколико година откривено је да кроз менопаузу, попут орки, пролазе нарвали и китови бјелуга.
Елис и његове колеге су одлучили да спроведу компаративну студију са другачијим врстама китова.
Открили су да женке китова које доживе менопаузу живе знатно дуже од женки сличних врста.
Женке орке, иначе, престају да се размножавају када напуне око 40 година, али могу да доживе и деведесете. Мужјаци орке обично имају природни максимални животни вијек од око 60 година.
Ова стратегија "еволуције код китова“ се уклапа у хипотезу о "мудрој баки“. Баке се као искусне вође задржавају у јату, а нису извор репродуктивне конкуренције са другим женкама, што представља корист за све чланове друштва китова.
Еволуција менопаузе
"Еволуција менопаузе и дугог пострепродуктивног живота може се десити само у врло специфичним околностима. Прво, врста мора имати друштвену структуру у којој женке проводе своје животе у блиском контакту са својим потомцима. Друго, женке морају бити способне да помогну на начин који повећава шансе за преживљавање њихове породице. На примјер, познато је да женке зубатих китова дијеле храну и користе своје знање да усмјере групу да пронађе храну када је у недостатку“, каже морски биолог Дарен Крофт са Универзитета у Ексетеру.
Научници до сада нису пронашли много доказа о менопаузи код копнених врста животиња.
Женке азијских слонова, на примјер, престају да се размножавају пред крај свог живота.
Научници су недавно открили и да мала популација дивљих шимпанзи у удаљеној Уганди има женке у постменопаузи, у току су истраживања да се утврди њихово присуство и на другим локацијама.
Када је ријеч о китовима, научници кажу да су истраживали на узорку који је малобројан, али наводе да постоје јаке сличности са менопаузом код људи.
"Фасцинантно је што ову животну историју дијелимо са таксономском групом од које смо толико различити“, каже Крофт.
"Упркос разликама, наши резултати показују да људи и зубати китови показују конвергентну животну историју. Баш као и код људи, менопауза код зубатих китова еволуирала је селекцијом како би се продужио укупан животни вијек без продужења њиховог репродуктивног вијека“, додаје Крофт.
Истраживање тима научника је објављено у часопису Nature.
