Јесте ли се икада запитали коме је хладније - пингвинима на Јужном полу или бијелим медвједима око Сјеверног?
Оба су Земљина пола у леденим подручјима па је јасно да је температура екстремна, но јесте ли се запитали коме је хладније – пингвинима или поларним медвједима?
Оба пола су хладна јер ни на једном сунце никада не излази више од 23,5 степени изнад хоризонта и оба су шест мјесеци у мраку. И онда када се Сунце покаже - његова свјетлост се рефлектује од огромних бијелих ледом покривених површина изнад којих ваздух остаје углавном једнако хладан. Али ипак, Јужни пол осјетно је хладнији.
Јужни пол својим негативним температурним просјецима увјерљиво побјеђује Сјеверни у оба годишња доба. Просјечна годишња температура на Сјеверном полу је минус 40 степени зими и угодних нула љети, док је Јужни пол значајно оштрији, с просјечном температуром од минус 60 зими и минус 28,2 степени љети.
И најнижа температура икада забиљежена на Земљи измјерена је на Антарктици – незамисливих минус 89,2 степени.
За поређењу арктички рекорд, измјерен на Гренланду, готово је двадесет степени виши – износио је минус 69,6 степени.
Највећи разлог зашто је Јужни пол толико хладнији открива нам и сам поглед на карту. Сјеверни пол је у океану, а Јужни на континенту, односно Арктик, подручје око Сјеверног пола је океан окружен копном, а Антарктика, по којој клиже јужни пол, копно је окружено океаном. Како се вода се хлади и загријава спорије од копна, мањи су и температурни екстреми на сјеверу.
Осим тога, подручје око Јужног пола има неупоредиво више леда него арктичко подручје око Сјеверног пола. Не само да се на Антарктику налази 90 одсто леда на Земљи, него се он и боље носи с климатским промјенама па се и спорије отапа.
Уз то, Сјеверни се пол налази на надморској висини до једног метра, зависно како се помичу и пол и ледене плоче које плутају Арктичким океаном, док се јужни пол налази готово три хиљаде метара изнад мора (на 2.835 метара). Антарктик је и највиши од свих континената - добрим дијелом захваљујући и неколико километара дебелом леду.
Антарктик је и највјетровитији континент, с вјетровима снаге урагана на Беауфортовој скали и који шамарају брзином већом од 320 километара на сат. Вјетрови дувају и око Сјеверног пола, али нису толико јаки. Копно с којег долазе на Арктик их успорава, а понекад пропусти и који топлији дашак који се мијеша с поларним ваздухом, што се око Јужног пола не догађа.
(Пункуфер.хр)
