Археолози у Помпејима открили су древно градилиште које баца свјетло на грађевинске технике које су користили Римљани за изградњу култних грађевина попут Колосеја и Пантеона, саопштило је у понедјељак, 25. марта, италијанско Министарство културе.
Изучавајући налазиште археолози су открили једну од највећих тајни старих Римљана - како су градили своје чувене грађевине које и данас стоје.
Градилиште је било отворено вјероватно све док вулкан Везув није еруптирао 79. године, уништивши Помпеје, наводи се у саопштењу Министарства.
Археолози су пронашли алате за рад, наслагане цријепове, опеке од седре и гомиле вапна и камења кориштених за зидање.
Римљани су имали оригиналну технику за производњу цемента, навело је Министарство, представљајући налазе археолога који су радили с истраживачима са Масачусетс Институт оф Технолоџи.
На налазишту Помпеја, откривеног тек у 16. вијеку, бујају археолошке активности усмјерене на заустављање година пропадања и занемаривања.
Чини се да је бетон направљен "врућим мијешањем", при чему се живо вапно прво мијешало с вулканским пепелом, уз додавање воде непосредно прије подизања зидова.
То је значило да је током градње зидова мјешавина вапна, пепела и камења била још увијек врућа због топлотне реакције што је помогло бржем сушењу, скраћујући вријеме изградње структуре.
Габриел Зухтриегел, директор налазишта у Помпејима, рекао је да нам најновије откриће "помаже да разумијемо многе аспекте великог Римског Царства, не само кориштење бетона".
Без бетона не бисмо имали ни Колосеум, ни Пантеон, ни Херакалине терме, рекао је.
Археолози су такође пронашли посуде за чување амфора које су се користиле за "гашење" вапна које се користило за жбукање, као и за похрану другог алата, од оловних утега који су се користили за подизање савршено окомитог зида, до жељезних мотика за обраду вапна, јавља "Дневник".