Током 2021. године, огромна база података више од 500 милиона корисника Фејсбука почела је да кружи интернетом.
Лични подаци око 533 милиона корисника из цијелог света процурили су најприје на једном популарном хакерском форуму. Међу подацима су били и подаци 162.893 корисника из Србије, 659.115 корисника из Хрватске и 229.039 корисника из Словеније. Хакери су украли ове податке 2019. године користећи рањивост Фејсбукове платформе.
Хакери су дошли до података искоришћавањем сигурносне грешке која им је омогућила да користе аутоматизоване скрипте за масовно извлачење јавних података са профила корисника Фејсбука.
Њемачки корисници који су поднијели тужбу против Фејсбука рекли су да компанија није примијенила "адекватне мјере безбједности", што је довело до губитка контроле над њиховим личним подацима. Они су најприје тражили по 1.000 евра на име одштете, али је суд одлучио да би 100 евра био правичан износ, јер није било доказа о финансијским губицима. Претходно су њемачки судови одбијали захтјеве корисника за накнаду штете.
"Непозната лица су повезивала бројеве телефона са корисничким налозима уносећи насумичне низове бројева у великом обиму путем функције увоза контаката и приступила јавним подацима доступним за ове корисничке налоге (тзв. скрапинг)“, наводи се у пресуди њемачког суда.
Ипак, побједа тужилаца није тако велика као што се чини. Тужиоци су тврдили да им је компромитовање података проузроковало психичку штету, али се суд није сложио са том тврдњом.
С друге стране, утврђено је да компромитовање података представља кршење Опште уредбе о заштити података (ГДПР) у Европи.
"С тим у вези, није морало доћи до конкретне злоупотребе ових података на штету дотичног лица, нити било какве друге уочљиве негативне посљедице“, рекао је суд.
"Чак и кратак губитак контроле над личним подацима због кршења ГДПР-а може се рачунати као нематеријална штета“, саопштио је БГХ.
У суштини, чак и ако жртва није била директно погођена цурењем података, инцидент је и даље утицао на права корисника.
Њемачки суд правде сматрао је разумним да одреди компензацију за губитак контроле над личним подацима у износу од 100 евра. То у суштини значи да, чак и ако није било значајне штете, мали износ и даље може бити досуђен за непријатност или кршење права према ГДПР-у.
Технички, сваки становник ЕУ могао би да тражи одштету од 100 евра. Ово се односи на кориснике Фејсбука у свим државама чланицама ЕУ, не само у Њемачкој.
Треба напоменути да ће нижи суд донијети коначну одлуку о конкретном износу одштете и другим захтјевима током поновног разматрања случаја тако да ово није коначна пресуда у овом случају.
У коментару које је њемачким медијима у понедјељак дао портпарол Мете објашњено је да током поменутог инцидента системи Фејсбука нису хаковани и да није дошло до компромитовања података. Мета је подсјетила да су њемачки судови већ хиљадама пута одбацивали сличне тужбе, при чему је велики број судија пресудио да нема елемената за одговорност или одштету.
Још није јасно колико ће њемачких корисника добити надокнаду због овог инцидента. Према писању локалних медија, потраживања против Мете застаријевају крајем ове године, тако да би корисници морали брзо да реагују подношењем тужбе и доказивањем да су жртве инцидента.
Мета, која је власник Фејсбука, је 2022. године кажњена са 265 милиона евра од стране ирског комесара за заштиту података због истог инцидента. Портпарол Мете је сада подсјетио да је компанија "у потпуности сарађивала" са ирским властима по овом питању. Он је рекао да је Фејсбук тада направио измјене у својим системима како би спријечио овакво извлачење података корисника. Портпарол компаније је на крају додао да пажљиво разматрају пресуду њемачког суда, преноси "Курир".
