Жива људска кожа на роботима обећава реалистичније и комуникативније машине, с потенцијалним предностима и за истраживање његе коже или тестирање производа.
Људска кожа за роботе могла би да унесе револуцију и у роботику и козметичку индустрију, сматрају научници. Нови развој укључује живо ткиво, мјешавину станица људске коже гајених на бази колагена, постављених на 3Д штампану подлогу од смоле.
Та иновативна кожа садржи структуре сличне лигаментима који се налазе код људи и животиња, дајући снагу и флексибилност. Настале перфорацијом смоласте базе робота, те структуре допуштају сићушним шупљинама у облику слова В да се испуне живим ткивом, чиме се кожа робота држи на мјесту.
Научници су потом ставили ту кожу на насмијано роботско лице ширине неколико центиметара, којим се управљало шипкама причвршћеним за базу. Други експеримент укључивао је 3Д модел у облику људске главе сличне величине, иако је остао непокретан. Истраживање повезано с овим достигнућем објављено је у часопису Сел Репортс (Cell Reports).
Предности и недостаци
Како развој технологије вјештачке интелигенције и други напредак проширују улоге које се траже од робота, функције које се захтијевају од коже робота такође почињу да се мијењају, каже Мио Каваи са Универзитета Харвард. Он сугерише да би кожа попут људске могла да побољша способност робота да комуницирају с људима.
Постоје значајне импликације и за козметичку индустрију. Научници су мјесец дана насмијавали лице малог робота, успјешно репликујући настанак бора.
Могућност стварања бора на лабораторијском узорку величине длана може се истовремено користити за тестирање нове козметике и производа за његу коже који би требало да спријече, одложе или ублаже стварање бора, објашњава Каваи.
Упркос наведеном напретку, Каваи признаје ограничења иновативне роботске коже.
Недостатак сензорских функција и недостатак крвних судова за снабдевање храњивим материјама и течношћу значи да не може дуго да преживи изложена на ваздуху, каже Каваи. Рјешавање тих проблема, додаје на крају, укључује интеграцију неуронских механизама и перфузионих канала у ткиво коже, пише Зимо.дневник.
А то је већ, ново истраживање.
