Западњачка, индустријска исхрана значајно мањка у влакнима и чини се из темеља мијења начин на који наша цријева варе биљну материју.
Упркос томе што су воће и поврће кључан дио човјекове исхране, научници све боље разумију како наша тијела разлажу најраспрострањеније органско једињење на планети - целулозу.
Нова студија међународног тима стручњака открила је претходно непознате микробе који се крију у цријевима и способни су да разлажу целулозу.
Деценијама се претпостављало да људи не могу да разграђују целулозу, као што су за то способне краве, коњи, овце и други сисари. Тек је 2003. године у људским цријевима откривена бактерија која вари ова влакна.
На основу гена те бактерије, научници су кренули у потрагу за другим попут ње. Исцрпна анализа фекалних узорака тестирала је цријевне микробиоме људи из различитих дијелова свијета и историјских периода.
Наша цријева, испоставило се, посједују неколико врста микроба који се хране целулозом, а који до сада нису откривени.
Сва три микроба припадају роду ruminococcus и посједују гене повезане за разлагањем целулозе.
У фекалним узорцима ловаца-сакупљача, руралне популације и древних људи (који су живјели прије 1.000 и 2.000 година) ова три микроба налазе се у изобиљу.
У популацији модерних, индустријализованих друштава, међутим, истих микроба има много мање.
"Ови налази имплицирају пад броја ових врста у људским цријевима, највјероватније узрокованог преласку на западњачке животне навике и исхрану“, наводе аутори студије, предвођене микробиологом Саром Мораис за Универзитета "Бен Гурион“ у Израелу.
Могуће је, како кажу, да уколико су микроби реда ruminococcus лишени биљних влакана - њихов број у цријевима ће опадати. Научници страхују да смањење броја ових врста доприноси слабијем метаболичком здрављу модерних, убраних људи.
