Иако научници имају алате и методе да измјере утицај климатских промјена – како се то може учинити па да појединац, у оквиру властитог живота, има неку вриједност којом би измјерио како се, под утицајем климатских промјена, мијења и његов живот?
Није лако замислити шта је тачно "просјечно глобално загријавање од 1,5 или 2 степена" и на који ће нам начин измијенити свакодневни живот.
Тиме су се позабавили истраживачи с Масачусетс Института Технологије (МИТ); развили су нови начин мјерења утицаја глобалног загријавања у стварном животу и предвиђања дугорочних учинака. Испоставило се да ће значајну промјену осјетити и људи на Балкану.
Мјера научника МИТ-а, креирана уз кориштење података 50 различитих климатских модела, одређена је према томе колико ће у разним дестинацијама широм свијета до 2100. године расти или падати број "дана на отвореном", односно периода од 24 сата када су температуре довољно угодне за већину људи да се баве активностима на отвореном, било да раде или да проводе слободно вријеме.
То су дани када није ни превруће ни прехладно, што су научници смјестили у температурни распон отприлике између 10 и 25 степени, без екстремних временских непогода.
Највеће промјене
Интернет алат који су развили истраживачи са МИТ-а такође омогућава људима да поставе властити распон температуре када провјеравају податке из своје земље на темељу онога што им самим представља угодно вријеме.
Студија МИТ-а показала је да ће тропска одредишта доживјети највеће промјене у броју дана на отвореном. Највећи удар претрпјеће Доминиканска Република, која ће до краја вијека изгубити чак 124 дана угодног времена годишње. Мексико, Индија, Тајланд и Египат изгубиће пола таквих дана.
Истакнута је и подјела између глобалног сјевера, који ће добити више дана угодног времена, и глобалног југа, који ће изгубити више упркос томе што је емитовао мање стакленичких гасова.
А шта је с Европом, ко ће изгубити највише "дана на отвореном" до 2100?
У Европи такође постоји подјела сјевер-југ када су у питању дани на отвореном. С обзиром на климатско загријавање, на сјеверу ће бити више дана с угодним временом јер ће зиме постати топлије, али на југу ће екстремне врућине током љетних мјесеци узроковати пад броја дана на отвореном.
Према подацима МИТ-а, Балкан ће вјероватно бити једна од најтеже погођених регија у Европи. Албанија ће тако изгубити 30 дана, Србија 26, Сјеверна Македонија 21, Бугарска 17, Косово 19, а Румунија 12 дана.
Јужније, Грчка би до 2100. могла изгубити 37 дана на отвореном годишње због екстремних врућина између маја и септембра, наводи студија МИТ, јавља "Слободна Далмација".
