Научници су у напорима да предвиде земљотресе, вулканске ерупције и друге природне феномене ангажовали необичне сараднике. Међу њима је хиљаду паса, коза и других домаћих животиња, као и широк спектар дивљих, чије кретање ће бити праћено из свемира.
У истраживачком пројекту предајници ће бити постављени на сисаре, птице и инсекте, а њихово кретање ће се пратити са намјенског сателита који ће бити лансиран наредне године.
Циљ је да се проучи не само како реагују на непосредне природне догађаје као што су вулканске ерупције, већ да се стекне нови увид у миграције, ширење болести међу животињама и утицај климатске кризе, кажу истраживачи.
"На крају, надамо се да ћемо покренути флоту од око шест сателита и успоставити глобалну мрежу за посматрање која не само да ће пружити детаље о кретању дивљих животиња и здрављу животиња широм планете, већ ће открити како реагују на природне појаве попут земљотреса“, рекао је вођа пројекта, Мартин Викелски, са Института Макс Планк у Немачкој.
Вриједност проучавања означених животиња већ је демонстрирана у раним експериментима на Сицилији на обронцима планине Етна, напомиње Викелски.
"Открили смо да је понашање коза прилично добро у предвиђању великих вулканских ерупција“, додао је.
Сензори су показали да животиње постају нервозне прије ерупције и одбијају да се преселе на више пашњаке које би иначе радо посјетиле.
"Оне унапријед знају шта долази. Не знамо како осјете, али осјете“, додаје Викелски.
Слично томе, истраживачи су пратили псе, овце и друге домаће животиње на планинама Абруцо поред Рима и открили да су такође реаговале и предвидјеле седам од осам великих земљотреса у региону у посљедњих 12 година.
Приче о животињама које се чудно понашају прије земљотреса или ерупција нису нове. Грчки историчар Тукидид је тврдио да су пацови, пси, змије и ласице напустили град Хелике непосредно прије земљотреса 373. прије нове ере.
Слично се догодило непосредно прије земљотреса у Хајченгу у Кини 1975. када су змије и пацови напуштали своје јазбине.
Зашто су се ове животиње понашале на овај начин мање је јасно.
"Непосредно прије земљотреса, тектонске плоче клизе једна преко друге под огромним притиском, а то избацује јоне из стијена у ваздух. Животиње можда реагују на то?“, наводи Викелски, који је и оснивач Међународне сарадње за истраживање животиња из свемира (Икарус), у коју су укључени научници из цијелог свијета.
Икарус је постао могућ због револуције у технологији маркирања животиња. Сићушни дигитални предајници - који користе мале литијумске батерије - и јефтини и бројни минијатурни ГПС уређаји су омогућили прављење маркера тешких само неколико грама.
"Сада ћемо моћи да означимо већину кичмењака на планети до којих нисмо могли да допремо“, истиче Скот Јанко, еколог са Универзитета Мичиген.
Разумијевање начина на који животиње реагују на геолошке промјене само је једно подручје од интереса у тој револуцији, додао је Викелски.
"На примјер, можемо да установимо стање здравља дивљих животиња из свемира“, рекао је он.
Примјер су електронске ушни маркери - опремљени малим акцелерометрима од 30 грама - којима су обиљежене дивље свиње. Из промјена у кретању животиње, може се открити ако вепар развије афричку свињску кугу - веома заразан вирус - који се лако преноси на домаће свиње. Подаци о појави заразе у дивљини може бити од велике помоћи за сузбијање болести на фармама.
Технологија би такође требало да помогне научницима да разумију процесе који покрећу миграције. Одашиљачи су постављени на животиње мале попут мркоглавих јастребова, а њихово кретање би ускоро могло да открије мистерију миграција од скоро 3.000 километара између Европе и Африке која се дешава сваке године.
"Слично томе, моћи ћемо да проучавамо животињске популације како бисмо утврдили како реагују на промјене станишта изазване глобалним загријавањем“, додаје Викелски.
Првобитно је планирано да Икар буде у пуној функцији прије неколико година када је тим почео да ради са руским научницима на коришћењу радио-телескопа на Међународној свемирској станици за праћење означених животиња. Али је сарадња прекинута због сукоба у Украјини.
Умјесто тога, тим је направио мали сателит назван Икарус КјубСат, који би требало да буде лансиран сљедеће године.
"Послије тога ћемо повећати наше операције док не будемо имали око шест сателита и стални систем за праћење животиња док се крећу и мигрирају широм свијета. То би требало да нам пружи огромну количину података о начину на који се животиње понашају“, рекао је Викелски.
