Европска непрофитна организација за заштиту приватности NOYB (None of Your Business), са сједиштем у Бечу, поднијела је аустријској агенцији за заштиту података (ДСБ) жалбу против Мозиле.
Наводи се да компанија користи функцију приватности Фајерфокса (Firefoxa), омогућену без тражења сагласности, за праћење понашања корисника на мрежи.
Ријеч је о функцији "Privacy-Preserving Attribution" (PPA) која је развијена у сарадњи са Метом, компанијом у чијем су власништву Фејсбук, Инстаграм и Воцап. Она је аутоматски омогућена као експериментална функција у верзији 128 Фајерфокса, која је објављена у јулу ове године.
Према тврдњама NOYB-а, Мозила користи ову функцију за праћење понашања корисника Фајерфокса на веб сајтовима.
"Супротно свом умирујућем називу, ова технологија омогућава Фајерфоксу да прати понашање корисника на веб сајтовима. У суштини, сада претраживач контролише праћење умјесто појединачних веб сајтова", наводи се у жалби NOYB-а. "Иако би ово могло бити побољшање у поређењу са још инвазивнијим праћењем колачића, компанија никада није питала своје кориснике да ли желе да га омогуће. Умјесто тога, Мозила је одлучила да га подразумевано укључи када људи инсталирају недавно ажурирање софтвера."
Према NOYB-u, PPA омогућава Фајерфоксу да чува податке о интеракцијама корисника са огласима и групише те информације за оглашиваче. Mozilla тврди да овај систем побољшава приватност мерењем учинка огласа без прикупљања података о појединачним корисницима.
Међутим, NOYB каже да се дио праћења обавља у Фајерфоксу, чиме се крше права корисника претраживача гарантована Општом уредбом ЕУ о заштити података (ГДПР).
"Мозила је управо прихватила наратив да рекламна индустрија има право да прати кориснике претварајући Фајерфокс у алат за мјерење учинка огласа", рекао је NOYB. "Иако је Мозила можда имала добре намјере, мало је вјероватно да ће PPA замијенити колачиће и друге алате за праћење. То је само ново, додатно средство за праћење корисника."
У документу подршке објављеном у јулу, Мозила је описала PPA као "неинвазивну алтернативу унакрсном праћењу сајтова", дизајнирану да помогне оглашивачима да процене ефикасност својих огласа без дељења информација о понашању корисника на мрежи. Мозила тврди да PPA не дијели информације о претраживању са трећим странама, укључујући саму компанију, и да оглашивачи добијају само збирне податке о учинку огласа.
Корисници Фајерфокса могу да онемогуће PPA функцију тако што ће отворити подешавања приватности и безбједности веб прегледача и поништити избор опције "Дозволи веб сајтовима да врше мерење огласа која чувају приватност" (Allow websites to performa privacy-preserving ad measurment).
Мозила каже да код за PPA, иако укључен у Фајерфокс 128, није активиран и да никакви подаци о корисницима нису снимљени или послати. Компанија је рекла да је тренутна итерација PPA тест ограничен само на веб сајт "Mozilla Developer Network", али и да у компанији и даље верују да је PPA важан корак ка побољшању приватности на интернету. Правдајући аутоматско укључивање ове функције без сагласности корисника, Мозила је рекла да корисници не могу донети информисану одлуку и да би "објашњавање система као што је PPA био тежак задатак". "Радујемо се сарадњи са NOYB-ом и другима како бисмо разјаснили забуну око нашег приступа", рекао је портпарол компаније.
"Штета је што организација попут Мозиле вјерује да су корисници превише глупи да би рекли да или не", рекао је Феликс Миколаш, адвокат за заштиту података у NOYB-u. "Корисници би требало да буду у могућности да направе избор и ова функција је подразумијевано требало да буде искључена."
