Да ли сте знали да испод таласа Атлантика „Изгубљени град“ гдје заједнице живих бића живе више од 120.000 година? Прилично је збуњујуће што смо до сада истражили само пет одсто наших океана, јер људи и даље остају фасцинирани оним што заиста лежи испод површине воде, пише Лед Бајбл. Митови о томе шта се дешава под морем још увијек се врте у мислима маштовитих људи, као што је подводни град Атлантида, за коју неки још увијек вјерују да је тамо негдје.
Прије 14 година, стручњаци су послали ровере да истраже оно што су вјеровали да је висок, стеновити пејзаж. Возила су пала више од 700 метара испод површине Атлантског океана, гдје су наишла на хидротермално поље, касније названо „Изгубљени град“.
Ово поље се налази западно од Средњеатлантског гребена, који се протеже средином Атлантског океана, одвајајући Северноамеричку плочу од Евроазијске и Афричке плоче, за који се сматра да је најдуговјечније окружење познато у океану, преноси Сајенс Алерт.
Бијеле куле са дна испуштају гасове
Ово подводно подручје укључује древне зидове за које се сматра да су стари најмање 120.000 година; димњаке који избацују гасове температуре од 40 степени Целзијуса и монолит, назван по Посејдону, грчком богу мора.
Упркос тешким условима живота, Изгубљени град је домаћин великом броју створења која живе у океану. Ту живе пужеви, микробне заједнице и разне врсте шкољки.
Сматра се да се ови становници дубина хране из отвора, који наводно избацују водоник, метан и друге гасове. Штавише, микробиолози, такође, тврде да и животиње као што су ракови, шкампи и јегуље, насељавају ову животну средину.
Међутим, пошто је у Изгубљеном граду присутан изразити недостатак кисеоника, ова водена бића су ријеткост.
Као живот у свемиру
Научници кажу да хидротермална поља, попут овог које су пронашли у Атлантском океану, вјероватно постоје и негдје другдје. Међутим, наведени налаз остаје једини до којег су возила на даљинско управљање до сада могла да стигну.
Не постоји ништа слично на нашој планети. За разлику од других мјеста, угљоводоник који се овде производи не настаје сунчевом светлошћу, јер се Изгубљени град налази 750-900 метара испод воде и зато је на ивици „поноћне зоне”, гдје свјетлост не допире (послије дубине од око 1.000 метара). Умјесто тога, ослања се на хемијске реакције које се дешавају на морском дну. Ово би нам могло дати увид у то како је живот на нашој планети настао и прије 3,7 милијарди година и помоћи да боље разумемо екосистеме на другим мјестима у универзуму.
„Ово је примјер врсте екосистема који би могао да буде активан на Енкеладу, Сатурновом мјесецу или на Европи, Јупитеровом мјесец, управо ове секунде, а можда и на Марсу у прошлости”, рекао је микробиолог Вилијам Бразелтон за Смитсонијан 2018.
Ево како ће изгледати свијет за 10 милиона година
Од његовог открића 2000. године, постојали су бројни позиви да се локалитет заштити због његовог значаја. Било је позива да се Изгубљени град уврсти у свјетску баштину како би се заштитило ово ријетко мјесто, јер људи „имају тенденцију да униште животну средину”, али можда је прекасно. Пољска је 2018. године добила право да истражује 10.000 квадратних километара Средњеатлантског гребена за рударење.
Сматра се да је морско дно привукло њихову пажњу, јер је богато налазиштима кобалта, мангана и злата, наводи Индепендент.
Иако им није дозвољено да додирују Изгубљени град, промјена његовог окружења могла би да има несагледиве посљедице, пише Политика.
