Kоришћењем радара у орбити научници НАСА открили су да Њујорк тоне различитом брзином и то у зависности од људских и природних фактора, а неколико дијелова Велике јабуке расте, наведено је у саопштењу америчке свемирске агенције.
Дијелови Њујорка тону или расту различитим брзинама у зависности од различитих фактора, од коришћења земље до давно изгубљених глечера, открили су научници из Лабораторије за млазни погон (ЈПЛ) НАСА у Kалифорнији и Рутгерс универзитета у Њу Џерзију. Док је тај раст веома мали, свега неколико милиметара годишње, то може да повећа или смањи ризик од поплава повезан са скоком нивоа мора.
Тим научника је анализирао вертикалне покрете земље на доле и на горе у Њујорку од 2016. до 2023. користећи технику названу ИнСАР, која комбинује двије или више 3Д снимака истог региона да би открила кретање земљишта, наводи се у студији.
Већина тих покрета примјећена је у областима гдје је раније мијењана површина земље, изградњом или на неки сличан начин, због чега је земљиште олабављено и подложније компресији под зградама. Неке од покрета изазивају и природни процеси који су пкренути пре неколико хиљада година. Прије око 24.000 година велики ледени покривач стизао је близу данашњег Њујорка, па он сада тоне због прилагођавања земљине коре нестанку тог леда.
Територија самог града, утврдили су научници, тоне 1,6 милиметара годишње, што је слична брзина којом расту нокти на ногама мјесечно. Kоришћењем радара сателита Сентинел-1 Европске свемирске агенције (ЕСА) и коришћењем напредних техника анализе података, мапирали су покрете до детаља и тачно открили крајеве града и чувена туристичка мјеста која тону брже од очекиваног.
- Направили смо веома детаљну мапу покрета земље у области Њујорка, па смо открили неке ствари које никад раније нису примјећене – рекао је Брет Базанга, истраживач у ЈПЛ.
Дејвид Бекерт, главни истраживач пројекта и такође научник ЈПЛ, рекао је да је праћење вертикалног кретања земље важно због поплава и даљих планова. Ово је посебно кључно у тренутку када климатске промјене подижу ниво океана широм свијета, па се очекују чешће поплаве и деструктивне олује.
Тим је открио двије посебно критичне тачке у Kвинсу. Једно је писта 13/31 на аеродрому Ла Гвардија, која тоне брзином од 3,7 милиметара годишње, а друго стадион „Артур Еш“, главни стадион тениског турнира УС Опен гдје је овог мјесеца тријумфовао српски тенисер Новак Ђоковић. Највећи тениски стадион тоне брзином од 4,6 милиметара годишње и неопходна је реконструкција да се ово промијени.
Научници су открили и подизање земљишта у Источном Вилијамсбургу, у Бруклину, који расте брзином од 1,6 милиметара годишње. Вудсајд у Kвинсу је растао 6,9 милиметара годишње од 2016. до 2019, али се затим стабилизовао.
