Испод леденог покривача западног Антарктика налази се мрежа од преко стотину вулкана, који се налазе на активној вулканској пукотини.
Ново истраживање открило је кључну повезаност између топљења антарктичког леда и повећане вулканске активности, што изазива забринутост због дугорочних утицаја на глобални ниво мора, јавља "Дејли мејл".
Топљење леда на Антарктику подстиче могућност вулканских ерупција у разорној повратној петљи, а то би могло убрзати пораст нивоа мора и уништити свјетске обалне области.
Научници упозоравају да топљење леда на Антарктику смањује притисак на магматске коморе испод леденог покривача, што узрокује њихово ширење. Овај процес оптерећује зидове комора и ослобађа гасове заробљене у магми, што повећава могућност ерупција. Те ерупције ослобађају топлоту која додатно убрзава површинско топљење, чиме се циклус наставља.
Напредни модели научника, који су укључивали преко 4.000 симулација, показали су да топљење ледених плоча може убрзати ране фазе вулканских ерупција за деценије или чак вијекове. У једном сценарију, научници су симулирали уклањање леденог покривача дебљине 1000 метара током 300 година, што је резултирало значајним повећањем вулканске активности.
Вулканске ерупције испод леденог покривача могле би отопити милионе кубних метара леда годишње, што би индиректно допринијело глобалном порасту нивоа мора. Ако би се ледени покривач западног Антарктика потпуно отопио, ниво мора би могао порасти за око 58 метара, потапајући веће обалне градове попут Њујорка, Токија и Шангаја.
Иако се предвиђа да би до потпуног колапса могло доћи до 2300. године, повратна петља између топљења и вулканизма могла би убрзати овај временски оквир. За прецизнија предвиђања потребна су додатна истраживања.
Истраживачи су повукли паралелу између својих открића и историјских података из Анда, гдје је вулканска активност порасла када се прије 18.000 до 35.000 година отопио патагонски ледени покривач. Овај историјски преседан јача везу између губитка површинског леда и повећане вулканске активности.
Научници истичу да овај процес траје вијековима, што значи да би његови ефекти могли да потрају чак и ако се успори темпо климатских промјена.
