Прије отприлике пет година, неуронаучник са Медицинског факултета Универзитета Јејл, Звонимир Врсеља, Пх.Д., и његове колеге шокирали су медицинску заједницу револуционарним експериментом. Уклонили су мозак свиње из кланице из њене главе и лишили га кисеоника на собној температури током четири сата. Затим су га прикључили на своју машину за реанимацију и оживјели га - до одређене мјере.
Код живог мозга, васкуларна мрежа, односно систем крвних судова, преноси оксигенисану, хранљивим материјама богату крв кроз артерије и капиларе. Истраживачи су користили своју машину, названу БраинЕx, како би пумпали мјешавину конзерванса и лијекова у мртав свињски мозак, циљајући путеве који су обично оштећени усљед губитка кисеоника. Мјешавина је садржала замјену за крв са молекулима који балансирају пХ ниво ћелија, лијекове који спречавају претјеран имунолошки одговор и антибиотике.
Догодило се неколико изузетних ствари: сива мождана кора попримила је ружичасту боју. Мождане ћелије наставиле су са производњом протеина. Неурони су почели да показују знаке метаболичке активности, баш као и живе ћелије. Мозак је поново обављао основне ћелијске функције, али није био свјестан - истраживачи нису очекивали тако нешто екстремно - и није се могао назвати „живим“.
Ипак, истраживачи који су посматрали овај процес рекли су да мозак више није изгледао мртав.
Овај резултат „иде против свега што смо мислили да знамо о смрти“, рекао је др Ланс Бекер, стручњак за реанимацију, срчани застој и интензивну његу, за New Scientist у новембру. „Налазимо се у тренутку преокрета парадигме док редефинишемо шта је живот, а шта смрт“, наставио је Бекер, који је такође истраживач у Феинстеин институтима за медицинска истраживања у Њујорку.
Након тестирања на свињама, Врсеља и његове колеге сада проучавају дониране људске мозгове помоћу своје машине БраинЕx. То је деликатнији поступак од експеримената са свињама и носи озбиљне етичке посљедице. У верзији експеримента са свињама, истраживачи су се побринули да не дође до мождане активности повезане са перцепцијом. У своју формулу укључили су седативе који су спречавали електричну активност и прекинули експеримент након шест сати, према њиховом раду из 2019. године објављеном у часопису Натуре. „Морали смо да развијемо нове методе како бисмо осигурали да не долази до организоване електричне активности која би могла одражавати било какву врсту свести“, рекао је Врсеља за New Scientist.
Код људског мозга, спречавање перцепције захтијева још већу пажњу. Ако би људски мозак у таквом експерименту почео да се приближава свијести, посљедице би биле изузетно сложене, како етички, тако и правно и научно, тврди Хенк Грили, стручњак за биомедицинско право са Универзитета Станфорд у Калифорнији. „То је веома деликатно са етичког, правног и научног аспекта“, рекао је за New Scientist.
Врсеља је изјавио да он и његове колеге „немају намјеру да било кога прикључе на БраинЕx машину у тренутку смрти“. Ипак, оно што су до сада постигли представља значајан корак ка доказивању да мождана смрт можда није тако коначна како се раније мислило, што буди нову наду да пацијенти који се налазе између живота и смрти и даље могу бити спасени.
У међувремену, истраживачи су постигли одређени успјех у одржавању можданих ћелија „активним до 24 сата“, како би тестирали третмане за неуролошке болести. Надају се да ће њихов рад помоћи пацијентима са болестима попут Алцхајмерове и Паркинсонове.
(Телеграф Наука/Prevention/New Scientist)
