Научници су ријешили мистерију велике рупе која се појавила у морском леду Антарктика прије осам година.
Ради се о рупи која је скоро дупло већа од Њу Џерсија.
Ријетки отвор воде без леда, назван полиниа, први пут је откривен 1974. године и остао је наредне двије године док се празнина на крају није затворила. Научници су поново били збуњени 2016. и 2017. када се полиниа поново појавила због своје огромне величине и удаљености од обале.
То их је подстакло да открију узрок њеног појављивања.
Истраживачи са Универзитета у Саутемптону открили су да је узрок заправо комбинација океанских водених струја, вјетра и све већег нивоа соли у води која је отопила морски лед, пише "Дејли Мејл".
Шта су полиније?
Научници су 1970-их назвали ово отварање Полиниа Мод Рисе по подводној планини која се налази испод ње у Веделовом мору.
Полиније се обично јављају у морском леду који се налази у обалним областима Антарктика сваке године, али је необично да се формирају стотинама миља далеко у отвореном океану гдје је море дубоко хиљадама стопа.
"Полиниа Мауд Рисе откривена је 1970-их када су први пут лансирани сателити за даљинско испитивање који могу да виде морски лед изнад Јужног океана", рекао је Адитиа Нараианан, постдокторски истраживач на Универзитету Саутемптон и водећи аутор студије.
"То је трајало током узастопних зима од 1974. до 1976. године, а океанографи су тада претпостављали да ће то бити годишња појава. Али од 1970-их то се дешавало само спорадично и у кратким интервалима“, наставио је Нарајанан.
Истраживачи су покушали да открију како се полиниа формирала тако далеко од обале користећи даљински сензорске карте морског леда, податке означених морских животиња и компјутерски генерисан модел океана.
Дошло је до несвакидашњег процеса
Резултати су показали да је струја која се креће око подводне планине Мауд Рисе у Веделовом мору створила турбулентне вртлоге - обрнуту струју - која је помијерала со на површину мора.
Када је со доспјела на површину, догодио се процес назван Екманов транспорт који је помјерио воду под углом од 90 степени у правцу вјетра, што олакшава мијешање соли са топлотом на површини и топљење леда.
"Екманов транспорт је био суштински недостајући састојак који је био неопходан за повећање равнотеже соли и одржавање мијешања соли и топлоте према површинској води", рекао је Алберто Навеира Гарабато, коаутор студије и професор са Универзитета у Саутемптону.
Истраживачи су спекулисали да су поларни циклони који пролазе кроз регион могли да изазову јачи транспорт Екмана, доносећи вишак соли на површину, али су разјаснили да њихово истраживање не може да потврди теорију.
Истраживачи сада упозоравају да полинија може имати негативан утицај на океане и допринијети порасту нивоа мора.
"Отисак полинија може остати у води више година након што се формира“, рекла је чланица студијског тима Сара Гиле, коаутор студије и професор на Универзитету Калифорније у Сан Дијегу.
"Оне могу да промијене начин на који се вода креће и како струје преносе топлоту према континенту. Густе воде које се овдје формирају могу се проширити преко глобалног океана", рекла је.
