Погребни покров за који многи вјерују да потиче из гроба Исуса Христа збуњује свијет већ вијековима!
Торински покров је први пут изложен око 1350. године и хваљен као погребни покров који је коришћен за умотавање Христовог тела након његовог распећа. На платну, које је познато и као Света плаштаница, налази се блијед обрис предње и задње стране брадатог мушкарца, а то је према многим вјерницима Исусово тијело чудесно утиснуто на тканину.
Истраживање из осамдесетих година прошлог вијека показало је да је тканина настала стотинама година након Христове смрти. Међутим, италијански истраживачи који су сада користили нову технику да датирају материјал, потврдили су да је ипак произведена у вријеме Исуса прије око 2.000 година!
Наводе да чињеница да се временске линије збрајају даје вјеродостојност идеји да је блијед обрис човјека са прекрштеним рукама траг Исусовог крвавог тијела, преноси "Курир".
Библија наводи да је Јосиф из Ариматеје умотао Исусово тијело у платнени покров и ставио га у гробницу.
Погребна тканина је заокупила машту вјерника и скептика и католика од када је први пут представљена јавности. Француски витез Жофроа де Шарни поклонио је тканину цркви у Лиреју прогласивши га Светим покровом. Од 1578. године покров се чува у краљевској капели катедрале Сан Ђовани Батиста у Торину.
Многи вјерују да се на тканини виде блиједи браонкасти обриси мршавог човјека упалих очију који је био висок нешто више од метар и по. Ознаке на тијелу такође одговарају Исусовим ранама од распећа које се помињу у Библији док историчари сугеришу да је крст који је носио на раменима био тежак око 130 килограма што би оставило контузије.
Тим међународних истраживача је 1988. године анализирао мали дио покрова користећи датирање угљеником и утврдио да је тканина произведена негдје између 1260. и 1390. године нове ере. Техника је користила распад радиоактивног изотопа угљеника за мјерење времена. Неки стручњаци су рекли да аутентичност платна више не треба оспоравати тврдећи да је направљено од лана који се узгаја на Блиском истоку и да има трнову круну у стилу шљема на лицу човјека.
Други истраживачи, међутим, држали су се идеје да је резултат лажан због анализе радиокарбонског датирања из 1988. спроведене у три различите лабораторије које су све утврдиле да је стара само седам вијекова.
Научници са Института за кристалографију Националног истраживачког савјета за нову студију спровели су недавну студију користећи широкоугаоно расејање рендгенских. Техника мјери природно старење ланене целулозе и претвара је у вријеме од производње. Тим је проучавао осам малих узорака тканине из Торинског покрова стављајући их под рендгенски снимак како би открио ситне детаље структуре платна и целулозних шара.
Целулоза се састоји од дугих ланаца молекула шећера повезаних заједно који се временом ломе показујући колико дуго постоји одјећа или тканина. Тим је користио специфичне параметре старења, укључујући температуру и влажност, који узрокују значајан разградњу целулозе.
Утврђено је да је торински покров вјероватно држан на температури од око 22 степена и релативној влажности од око 55 процената око 13 вијекова пре него што је стигао у Европу. Да је тканина држана у другачијим условима, наводе научници, старење би било другачије.
Истраживачи су затим упоредили распад целулозе у покрову са другим платном пронађеним у Израелу који датира из првог вијека.
"Профили података били су у потпуности компатибилни са аналогним мјерењима добијеним на узорку платна чије је датирање према историјским записима 55-74 године нове ере пронађено у Масади", наводи се у студији објављеној у часопису "Херитеџ".
Тим је такође упоредио плашт са узорцима платна произведеног између 1260. и 1390. године нове ере откривши да се ниједан не подудара.
"Да би садашњи резултат био компатибилан са резултатима радиокарбонског теста из 1988. године Торински покров би требало да буде сачуван током својих хипотетичких седам вијекова живота на собној температури веома близу максималних вриједности регистрованих на Земљи", наводи се у студији.
Главни аутор студије Либерато Де Каро рекао је да тест из 1988. године треба сматрати нетачним јер су узорци тканине обично подложни свим врстама контаминације која се не може у потпуности уклонити са датираног узорка.
Снима отварања гроба Исуса Христа, подсјетимо, недавно је шокирао археологе који нису вјеровали шта виде.
