Истраживачи су на основу Леонардове скице из, како се претпоставља, 1495. године, и неких напомена у другим историјским изворима, могли само да претпоставе да испод тврђаве постоје подземни пролази који су вјероватно били намијењени за повлачење војске у случају да је замак освојен.

До открића, које је Политехнички факултет у Милану објавио у јануару, дошло је кроз серију истраживања која су имала за циљ да дигитализују подземне структуре замка Сфорца из 15. вијека недеструктивним методама као што су снимци радаром и ласерско скенирање.

Истраживања, која су трајала од 2021. до 2023. године, почела су као докторска теза др Франческе Биоло, која је сада архитекта и научни сарадник на Одсјеку за архитектуру, уређење простора и грађевинско инжењерство на Политехничком факултету у Милану.

"Наши налази служе као још један подсјетник колико је историја дубоко укоријењена у нашим градовима“, рекла је Биоло за Си-Ен-Ен. „Само кроз свијест о овој чињеници, у комбинацији са темељним разумијевањем историје и архитектуре, можемо истински да цијенимо важност очувања и унапређења нашег културног и архитектонског насљеђа.“

Обим Леонардовог учешћа у изградњи тврђаве је нејасан, али налаз „јача утицај овог великог мислиоца на историју и архитектонска рјешења замка Сфорца“, додаје Биоло.

Тајни тунели у замку Сфорца

Биоло и њен тим су првобитно намјеравали да дигитализују подручје испод Гирланде, заштитног спољашњег зида замка. У њему постоји добро познати подземни пролаз који се протеже дуж периметра јарка око замка и доступан је туристима. Али на изненађење истраживача, њихови снимци су открили други тајни тунел о чијем постојању су стручњаци годинама само претпостављали.

Други тунел иде паралелно са првим, око један метар испод површине. Вјерује се да би војници користили ову скривену руту да бране и поврате Гирланду од непријатељских снага, објашњава Франческа Биоло.

Истраживачи су такође открили и друге тунеле – скоро све од цигле са полукружним сводом или закривљеним плафоном – укључујући и онај који иде у правцу базилике Санта Марија дела Грације, мјеста починка супруге војводе Лудовика Сфорце. Познат и као Лудовико ил Моро, Сфорца је био војвода Милана од 1494. до 1498. године.

Историјски извори указују на то да је ожалошћени војвода изградио тунел да би могао лакше да посјети гроб своје вољене супруге. Биће потребна додатна истраживања како би се потврдило да ли је тунел повезан са базиликом. Поред тунела, подземне просторије средње величине откривене су и на другом подземном нивоу, додала је Биоло.

Истраживачи сумњају да постоји још подземних структура које треба открити, иако још увијек није изводљиво мапирати све. Замак се некада простирао на површини око шест пута већој од данашње – обриси зграде који су тренутно видљиви изнад земље износе око 40.000 квадратних метара.

Замак је претрпио бројна рушења и рестаурације током Наполеонових ратова и крајем 19. вијека. „Ови нови налази, међутим, откривају да није све изгубљено“, наглашава Биоло. „Подземље садржи трагове наше прошлости – не само из ове ере, већ и из многих других.“

Леонардов утицај на ренесансне војне структуре

Леонардо је често проводио вријеме у замку крајем 15. вијека као члан суда војводе Лудовика Сфорце, који је од њега наручио слику за Салу деле Асе, или Собу од дрвених дасака. Током овог периода, Леонардо је направио цртеже одбрамбених структура које веома личе на изглед замка Сфорца, укључујући Гирланду и вишеструке системе пролаза.

"Увијек је важно успјети да реконструишемо прошлост што је прецизније и сигурније могуће“, рекла је др Франческа Фјорани, професор историје умјетности и специјалиста за Леонарда на Универзитету Вирџиније у Шарлотсвилу. „У случају Леонарда, знамо да су већина његових цртежа, посебно архитектонских цртежа, били 'менталне' вјежбе, идеје за иновативне зграде, али да нису били замишљени као нацрт за стварну градњу, већ само идеје иновативне градње: папирна архитектура која је постојала само као цртеж, могло би се рећи.“

Скица пролаза испод замка највјероватније приказује нека побољшања која је умјетник истраживао за замак Сфорца, јер је нацртао неке карактеристике другачије од онога како је замак заправо изгледао, додаје Фјоранијева, која није била укључена у недавно откриће.

"Да ли његови цртежи и недавно откривени тунели одговарају стварном стању, треба да се утврди даљом истрагом“, наглашава историчарка умјетности.

Постоји „јасна веза између елемената приказаних на његовим цртежима и стварних структура“, али је у овом тренутку „немогуће утврдити степен Леонардовог директног учешћа у изградњи тврђаве“, напомиње и др Франческа Биоло. „Ипак, откриће наглашава чињеницу да је историја свуда око нас, чак и на мјестима гдје је најмање очекујемо.“

Иначе, др Биоло је тренутно ангажована на пројекту који се бави унапређењем и очувањем неких историјских зграда у другим италијанским градовима.

"Можда оно чему се највише надам у будућности није толико ново и револуционарно откриће, већ прије растућа, распрострањена и свјесна тенденција ка очувању нашег насљеђа – посебно оног које се често заборавља – подржано огромним могућностима које данашње знање и технологије нуде“, закључује др Франческа Биоло, преноси РТС. 

Пратите нас и путем Вибера