Археолози су открили најстарију познату дрвену структуру, која има скоро пола милиона година.
Једноставна структура, пронађена уз обалу ријеке у Замбији, састоји се од два спојена дијела, с урезом намјерно израђеним на горњем дијелу како би се омогућило да се споје под правим углом, према новом истраживању о резовима направљеним каменим алатима.
Џеф Дулер, професор географије на Универзитету Аберyствyт у Великој Британији, био је дио тима који је открио ову структуру 2019. године.
Рекао је да би структура, која је ископана узводно од Каламбо Фолса близу границе Замбије с Танзанијом, вјероватно била дио дрвене платформе кориштене као стаза за ходање, да би се храна или дрва одржавали сувим или можда као темељ на којем би се градила кућа.
На истом мјесту пронађена је и палица и други дрвени алати.
"Чињеница да је дрво остало на свом мјесту и нетакнуто пола милиона година је изванредна. Пружа нам стваран увид у тај период", рекао је Дулер, коаутор истраживања о дрвеној структури која је објављена у часопису "Нејчур" у сриједу, 20. септембра.
"То је потпуно промијенило мој поглед на оно што су људи били способни у то вријеме", додао је.
Археолошки налази од дрвета ријетко су сачувани у археолошком запису, посебно на тако старом налазишту, јер органски материјал лако труне и распадне се.
На Каламбо Фолсу високи водостаји и фини седимент који окружује структуру помогли су у очувању дрвета.
Откриће изазива превладавајући поглед да су људи из каменог доба водили номадски начин живота, рекао је Дулер.
Каламбо Фолс би пружао поуздани извор воде, а околна шума обилну храну, што је можда омогућило трајно насељен начин живота.
"Уложили су огроман напор у ово мјесто", рекао је.
Према истраживању, дрвена структура нема стварни паралелни налаз у археолошком запису.
Најстарији познати дрвени артефакт је фрагмент изгланцане даске стар 780 хиљада година, пронађен на локалитету Гешер Бено Јаков у Израелу, док најстарији познати дрвени алати за сакупљање хране и лов - пронађени у Европи, стари су око 400 хиљада година.
Вјерује се да су Неандерталци правили структуре од костију или сталактита око 175 хиљада година уназад.
Како је структура направљена?
Дулер је упоредио технику повезивања дијелова структуре с "Линколн Логс", дјечијом грађевинском играчком која се састоји од минијатурних дијелова који се закључавају користећи уторе. Рекао је да је мало вјероватно да су се два дијела случајно спојила и повезала.
"Колеге су направиле модерне реплике камених алата које видимо и радиле су с дрветом сличне дебљине, и видимо да је обликовање ових ознака идентично", рекао је Дулер.
"Зато смо стварно увјерени да то није природан процес - то је урађено намјерно уз помоћ камених алата", рекао је.
Овај метод датирања поставио је старост структуре на 476 хиљада година и утврдио да четири дрвена алата - клина, копчасте палице, резаног трупца и урезане гране потичо од прије 324 хиљаде година.
Истраживачи нису сигурни које врсте древних људи су направили структуру и дрвене алате, али је врло мало вјероватно да су то били наши преци. Најстарији познати фосили Хомо сапиенса датирају из периода прије око 300 хиљада година и пронађени су на подручју данашњег Израела, рекао је Дулер.
Додао је да сложеност структуре сугерише да су људи који су је направили били когнитивно софистицирани и способни за израду и извршење сложеног плана - нешто што је вјероватно захтијевало употребу језика.
Археолог др Анемике Милкс, постдокторски истраживач на Универзитету у Редингу у Великој Британији, написала је коментар који је објављен уз истраживање, у којем је истакла да откриће открива када су људи почели структурално мијењати планету за своју корист.
Рад такође показује да је материјал који се широко користи у данашње вријеме, као што се дуго сумњало, играо важну улогу у каменом добу.
"Истраживања попут овог истичу улогу овог најскромнијег материјала у људској причи", рекла је Милкс, која није била укључена у истраживање, пише "Си ен ен".
(Фото: Аберитсвит Универзитет)
