Чудне се ствари догађају испод површине Земље (као и увијек).
Неких 2.896 километара испод коре планете, отприлике на пола пута до средишта Земље, могу се пронаћи двије дивовске мрље на отприлике супротним странама планете. Једна се налази испод Африке, док друга "живи" испод средине Тихог океана.
Мрље су технички познате као термохемијске гомиле или велике провинције ниске брзине смицања (ЛЛСВП), регије величине континента које се физички разликују од околног Земљиног плашта.
Скенирања Земљине унутрашњости јасно показују да су мрље тамо, али мало се више зна о бизарним структурама - на крају крајева, није лако послати научнике, па чак ни сонду, у Земљин плашт. Међутим, тајанствени феномен очигледно треба истражити.
Једна посебно фасцинантна теорија је да су они остаци из Земљине формације, прије 4,5 милијарди година. Ако је то истина, могли би пружити неке велике увиде у унутрашње функционисање Земље, као и у њену сложену историју.
"Док су поријекло и састав мрља још увијек непознати. Сумњамо да имају важне трагове о томе како је Земља настала и како данас функционише", рекао је 2016. године Едвард Гарнеро, стручњак за унутрашњост планете и професор на Универзитети Аризона Стејт (АСУ).
Гарнеро је, заједно с другим геолозима с АСУ-а, објавио рецензију о големим куглама плашта 2016. користећи гомилу сеизмичких, геохемијских и података минералне физике.
Иако нису објаснили поријекло и састав "аномалних провинција", чланак је истакао да би оне могле играти улогу у свемоћним геолошким силама које видимо на Земљиној површини, попут вулканских ерупција, помјерања тектонских плоча и потреси.
Многи вулкани налазе се уз ивице тектонских плоча, уздижући се из дубине Земље док се границе урушавају једна у другу, али не сви. Неки су формирани перјаницама плашта, стубом врућег камења који се уздиже из дубине Земљиног плашта, помало попут мрље воска која плута на врху свјетиљке лаве. Када облак достигне круту спољашњу овојницу Земље, магма се може скупити и на крају пробити површину, формирајући вулкан.
Могуће је, иако нипошто сигурно, да би дивовске мрље у плашту испод Африке и Пацифика могле пробити кору и створити огромне супервулкане који имају способност еруптирати милионима година.
Та језива мисао остаје спекулативна, будући да знамо тако мало о мрљама. Ипак, није само њихов злослутни потенцијал оно што би требало побудити знатижељу научника и јавности.
"Ако би неуронаучник пронашао непознату структуру у људском мозгу, цијела заједница научника мозга, од психолога до хирурга, активно би настојала разумјети њену улогу у функционисању цијелог система", објаснио је Гарнеро.
"Како термохемијске гомиле долазе у оштрији фокус, надамо се да ће други земаљски научници истражити како се те ствари уклапају у велику загонетку планета Земље", закључио је.
