Од када је активиран 2022. године, "Веб" је започео нову еру научних открића, омогућивши поглед даље него икада раније у далеке дијелове универзума, што истовремено значи да уз његову помоћ гледамо у далеку прошлост.

Најновије откриће има "дубоке импликације" за наше разумијевање такозване космичке зоре, рекли су истраживачи.

Међународни тим астронома први пут је уочио галаксију названу ЈАДЕС-ГС-з14-0 почетком 2023. године, али су им била потребна додатна посматрања да би били сигурни да је она заиста рекордер, пренио је АФП.

"Извор је био изненађујуће свијетао, што не бисмо очекивали за тако далеку галаксију, а био је веома близу друге галаксије тако да се чинило да су то два дијела једног већег објекта", саопштили су Стефано Карнијани из центра "Скуола нормале супериоре" у Италији и Кевин Хејнлајн са Универзитета у Аризони.

До тренутка када свјетлост из најудаљенијих галаксија стигне до Земље, растегнута је ширењем универзума и помјерена у инфрацрвену област свјетлосног спектра, коју "Веб" детектује изузетном јасноћом.

Тим је извршио два потврдна посматрања у октобру, а затим и у јануару, да би био сигурнији у своју хипотезу.

Не само да ново откриће надмашује претходни рекорд за најстарију познату галаксију - који је држао ЈАДЕС-ГС-з13-0 са старошшћу од 320 милиона година након Великог праска - већ иницира нова интригантна питања за астрономију.

Пратите нас и путем Вибера