Животиње из исте врсте често сарађују да би оствариле неки циљ. Међутим, релативно ријетко се наилази на сарадњу између јединки из различитих врста. Познат примјер је близак однос између паса и људи – у контексту чувања оваца или лова.
То је код сисара. Међутим, подводне врсте такође понекад сарађују. Лијеп примјер је заједнички лов јегуља мурина и шкарпина. Шкарпина сигнализира гдје би плијен могао бити скривен у коралима, а јегуља га истјера из скровишта. Нема мјеста гдје би плијен могао да се сакрије. Шансе за хватање оброка су много веће кад лове заједно, пише Phus.org.
Истраживачи су већ описали таква понашања, али једно питање остаје без одговора. Ко је вођа у тим интеракцијама?
Ко одлучује шта ће да раде, гдје и кад? Да ли су актери „демократични“ у смислу постизања неког облика компромиса или једна врста преузима вођство, а друга просто слиједи?
У оквиру међународног пројекта, биолог Едуардо Сампајо и колеге су истраживали интеракције између обично усамљеног октопода Octopus cuanea и неколико врста риба.
Риба и октопод имају заједнички циљ – већу ефикасност лова. Традиционално виђење претпоставља да је октопод главни и да га риба једноставно прати и опортунистички сакупља остатке.
Дугим, флексибилним пипцима, октопод испитује све ћошкове ловишта, истјерујући плијен из скровишта. У овом сценарију, октопод одлучује, а риба само слиједи.
Међутим, кад су истраживачи пажљивије погледали, изгледало је да овај однос није баш једноставан као што се мислило.
Путем софистициране бихевиоралне анализе 3Д снимака направљених током 120 сати роњења, откривено је да сваки партнер има специјалну улогу, тј. да заправо нема лидера.
Рибе су задужене за истраживање окружења и одлучивање гдје да се иде, док октоподи одлучују да ли и кад да се крене. Занимљиво је да су контролисани експерименти показали да се октоподи руководе информацијама добијеним од риба.
Током сарадње са трљама, октоподова тактика проналажења хране је била фокусиранија и ефикаснија него током сарадње са шкарпинама. Тако да се природа односа разликовала у зависности од актера.
Свеукупно, успјех октопода у хватању плијена био је већи приликом сарадње са рибама.
Резултати студије сугеришу да је овај однос много сложенији него друга досад испитана партнерства између врста у циљу лова.
Упркос огромном еволуционом јазу између ових животиња (отприлике 550 милиона година), и рибе и октоподи показују јасне знаке друштвене компетентности и развијене когниције.
(Телеграф)
