Италијански пјесник Данте Алигијери „оживио“ је захваљујући раду тима научника и графичког дизајнера из Бразила. Лик човјека чији је опис пакла са девет кругова препознатљив и након више од 700 година поново је представљен свијету. Реконструкцију његовог лица помоћу описа савременика и анализе лобање урадио је бразилски умјетник Цицеро Мораес и може се видјети на његовом Фејсбук налогу.
Аутор „Божанствене комедије“, који је у пакао смјестио и једног српског краља, славан је и данас, али је његов лик увијек био мистерија јер су слике на којима је представљен настале доста послије његове смрти, пише Дејли мејл.
Мораес, главни аутор студије, рекао је да су традиционални описи пјесника били недовољни.
Прогнани пјесник измученог лика
- Највише њих садржано је у Дантеовој биографији коју је направио писац Ђовани Бокачо. Наводно, био је особа средње висине, мало погнут, са дугим лицем и орловским носем, као и већим очима. Међутим, Бокачо није знао Дантеа лично и скупио је извјештаје људи који су били блиски с њим. Доста слика пратило је Бокачове описе, али ми се држимо само оног што показују кости – рекао је умјетник, а преноси Дејли мејл.
Они су процес започели дигиталном реконструкцијом лобање италијанског пјесника и то помоћу анализа његових костију из 1921. Користили су и податке из студије о његовом лицу из 2007.
- Онда смо направили серију пројекција засновану на статистичким подацима добијеним томографијом и ултразвуком, а онда их упоредили са анатомским деформацијама – рекао је Мораес.
- Направљене су двије врсте слика, са објективним приступом у црно-бијелој техници, без косе и са затвореним очима. А други у боји и са субјективним елементима попут очију, коже и одеће по најпознатијим сликама – рекао је Мораес.
Данте је протјеран из родне Фиренце 1302. и умро је у Равени 1321. Због тога су, каже Мораес, реконструисали Дантеа као измученог човјека.
- Она показује бриљантног човјека, али тужног због прогонства – рекао је он.
Данте Алигијери био је најчувенији песник касног средњег вијека, а многи га сматрају и оцем италијанског језика. Његово најчувеније дјело „Божанствена комедија“ (објављено под именом „Комедија“ а епитет му је додао Бокачо) у три књиге описује пакао, чистилиште и рај кроз које га води прво римски пјесник Вергилије, а онда и Беатриче, његова највећа љубав.
Како и зашто је спомињао „краља Рашке“
Занимљиво је да је славни пјесник Данте Алигијери једног српског краља, кога већина идентификује као Милутина, мада неки стручњаци мисле да је ријеч о Драгутину, смјестио у пакао, али га није споменуо у делу „Пакао“ своје чувене „Божанствене комедије“ већ у делу „Рај“ када описује кога од хришћанских краљева ту неће срести:
„... Па опет проговори: ‚До овог краљевског конака
није доспио нико ко није вјеровао у Христа,
прије и послије пошто га на крсту разапе руља свакојака.
Али, видиш: многи који призивају име Христа
биће много даље од њега, судњег дана,
од оног ко није упознао Христа.
Шта ће рећи Персијанци вашим краљевима
када виде ону књигу отворену
у којој се све пише о њиховим злодјелима?
(…)
Ту ће бити краљ Норвешке и краљ Португалије,
а са њим онај из Рашке који је
лоше употребио калуп из Венеције!…‘“
Разлог за ово је оптужба да је српски краљ ковао сребрне динаре који су скоро по свему били налик млетачком матапану (2,178 грама). Историчар Стојан Новаковић својевремено је описао да је, када је Милутин завладао Србијом, Млетачка република почела да издаје наредбе једну за другом „против тих динара по млетачком типу скованих“ забрањујући их оштрим казнама. Прва таква заповест издата је 3. маја, друга 29. октобра 1282.
(Телеграф)
