Đurić, koji je preminuo juče, najvažnije naučne rezultate ostvario je u oblasti poluprovodničkih, optoelektronskih, MEMS /mikroelektromehanički sistemi/ i NEMS naprava.

Naučnoistraživački rad akademika Đurića je od početka obuhvatao oblast fizike i tehnologije poluprovodnika i poluprovodničkih naprava.

Jedan je od utemeljivača teorije i tehnologije izrade poluprovodničkih naprava, a učestvovao je i u projektovanju i razvoju tehnologija za izradu prvih domaćih silicijumskih solarnih ćelija /1964/, visoko frekventnih planarnih tranzistora /1967/, poluprovodničkog mikrofona, prvih silicijumskih integrisanih kola /1968/, MOS tranzistora sa efektom polja /1970/ i drugo.

Završio je Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu, gdje je magistrirao 1967. i doktorirao 1972. godine.

Usavršavao se u Americi na "Mičigen stejt univerzitetu" i na "Saut Kalifornija univerzizetu".

Radio je na Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, gdje je biran u sva naučna zvanja, a na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu je 1990. godine izabran u zvanje redovnog profesora za predmete iz oblasti fizičke elektronike.

Bio je mentor velikom broju diplomaca, magistranata i doktoranata.

Đurić je bio gostujući profesor na Tehničkom univerzitetu u Beču iz oblasti tehnologija mikroelektromehaničkih sistema /MEMS/ i nezavisni ekspert-evaluator EU FP-7 projekata iz oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija, mikro i nanosistema i minijaturizovanih smart senzora i sistema.

Više od 15 godina bio je inostrani recenzent za projekte "Risrč grant kounsil" iz Hong Konga, kao i recenzent višer poznatih naučnih časopisa, a bio je i član Internacionalnog programskog komiteta konferencije "Mikro and Nano inženjering", jedne od najvećih konferencija u oblasti nanoinženjeringa.

Za dopisnog člana SANU izabran je 2003, a za redovnog 2012. godine.

Od 2011. radio je kao direktor Instituta tehničkih nauka SANU. Bio je član Akademije inženjerskih nauka Srbije od njenog osnivanja /1998/ i Udruženja inženjera elektrotehnike /IEEE/.

Rukovodio je mnogim projektima IT oblasti silicijumskih fotodetektora, poluprovodničkih lasera, prvih MEMS silicijumskih senzora pritiska, infracrvenih detektora i raznih drugih senzora.

Rad na ovim projektima rezultovao je osvajanjem savremene planarne tehologije, MEMS tehnologija, tehnologije epitaksijalnog rasta poluprovodničkih heterostruktura.

Iz ovih projekata su proistekli proizvodi koji su plasirani na domaće i inostrano tržište, u više od 100 firmi iz oblasti naftne industrije, petrohemije, procesne industrije, elektroenergetike.

Od 2008. do 2011. godine bio je koordinator FP-7 evropskog projekta REGMINA /Reinforcement of Regional Microsystems and Nanosystem Centre/.

Projekat je doprinio poboljšanju eksperimentalne baze Centra za mikroelektronske tehnologije /CMT/ u okviru IHTM kupovinom nove laboratorijske opreme i baze znanja kroz trening istraživača u poznatim inostranim laboratorijama, čime je omogućio da IHTM-CMT postane regionalni centar izuzetnosti za senzore i mikro i nanosisteme.

Zoran Đurić je objavio više od 370 naučnih publikacija, od toga 72 rada u međunarodnim naučnim časopisima.

Dobitnik je priznanja za uspješnu saradnju i doprinos razvoju Instituta za fiziku u Beogradu 1981. i priznanja za razvoj IHTM-a.

Dobitnik je plakete "Vojislav K. Stojanović" Udruženja univerzitetskih nastavnika.