Према недавно откривеној студији, рударски комплекс "Bayan Obo" у унутрашњој Монголији садржи неограничен извор енергије у виду довољне резерве торијума да практично трајно задовољи енергетске потребе Кине.
Према неким, још увијек непотврђеним, тврдњама ово налазиште може снабдијевати свијет енергијом наредних 60.000 година.
Овај благо радиоактивни елемент може се користити за производњу електричне енергије у посебним нуклеарним реакторима са растопљеном соли.
Према процјенама научника, рударски комплекс садржи до милион тона торијума, преноси "South China Morning Post".
Студија наводи да се резерве торијума тренутно налазе у рударском отпаду и да су потпуно нетакнуте, али да би њихова правилна екстракција могла значајно допринијети укидању глобалне зависности од фосилних горива, преноси "MSN".
Шта је торијум и како се користи?
Торијум (Th) је слабо радиоактивни метал из групе актиноида, са атомским бројем 90. Откривен је у 19. вијеку и назван по нордијском богу грома, Тору. Природно се налази у Земљиној кори, често у рудама заједно са ријетким земним елементима.
Торијум се користи као алтернативно нуклеарно гориво јер има неколико предности у односу на уранијум:
- Већа доступност – Торијума има око три пута више у Земљиној кори него уранијума.
- Мање радиоактивног отпада – Реактори на торијум производе знатно мање дуготрајног нуклеарног отпада у поређењу са класичним реакторима који користе уранијум.
- Већа безбједност – Торијумски реактори су отпорнији на нуклеарне катастрофе јер процес сагоријевања торијума не може изазвати неконтролисану ланчану реакцију.
- Мања опасност од нуклеарног оружја – За разлику од уранијума и плутонијума, торијум се теже користи за израду нуклеарног оружја.
Како се торијум користи у енергетици?
Торијум се не може директно користити као гориво у нуклеарним реакторима. Умјесто тога, у реакторима са растопљеном соли или течним флуоридним торијумским реакторима (ЛФТР), торијум се прво претвара у уранијум-233, који затим служи као гориво за производњу енергије.
Ови реактори користе растопљене соли умјесто воде као расхладни медијум, што их чини неупоредиво стабилнијим и ефикаснијим од класичних нуклеарних електрана.
