Научници су у 2023. разријешили шест великих мистерија, али је једна остала неријешена.
Ево шест мистерија о људској историји које су научници разоткрили 2023. Плус, једна за коју се истраживачи још увијек чешу по глави.
Прави идентитет праисторијског вође
Сахрањен са спектакуларним кристалним бодежом и другим драгоцјеним артефактима, 5.000 година стар скелет откривен 2008. у гробници у близини Севиље у Шпанији, очигледно је некада био неко важан.
У почетку се сматрало да је особа млад човјек, на основу анализе карличне кости, на традиционални начин на који научници одређују пол људских скелетних остатака.
Међутим, анализом зубне глеђи, која садржи врсту протеина са пептидом специфичним за пол који се зове амелогенин, утврђено је да су остаци били женски, а не мушки.
"Мислимо да ће ова техника отворити потпуно нову еру у анализи друштвене организације праисторијских друштава“, рекао је Леонардо Гарсија Сањуан, професор праисторије на Универзитету у Севиљи, за Си Ен Ен у јулу када је откриће било објављено у јавности.
Састојак невјероватне дуготрајности римског бетона
Римски бетон се показао дуготрајнијим од свог модерног еквивалента, који се може покварити у року од деценија.
Узмите, на примјер, Пантеон у Риму, који има највећу неојачану куполу на свијету.
Научници који стоје иза студије објављене у јануару рекли су да су открили мистериозни састојак који је Римљанима омогућио да свој грађевински материјал учине тако издржљивим и да граде сложене структуре на изазовним мјестима као што су докови, канализација и зоне земљотреса.
Истраживачки тим је анализирао узорке бетона старе 2.000 година који су узети са градског зида на археолошком налазишту Привернум у централној Италији и који су по саставу слични другом бетону пронађеном широм Римског царства.
Открили су да бијели комади у бетону, који се називају класови креча, дају бетону способност да зацијели пукотине које су настале током времена.
Бијели комади су раније били занемарени као доказ неуредног мијешања или лошег квалитета сировине.
Стварни изглед Леденог човјека Оција
Планинари су 1991. године пронашли мумифицирано Отзијево тијело у јарузи високо у италијанским Алпима. Његови смрзнути остаци су можда најближе проучавани археолошки налаз на свијету, откривајући у невиђеним детаљима какав је био живот прије 5.300 година.
Садржај стомака је дао информације о томе који је посљедњи оброк био и одакле је дошао, док је његово оружје показивало да је дешњак, а његова одјећа давала је риједак поглед на оно што су древни људи заправо носили.
Али нова анализа ДНК извађене из Оцијеве карлице открила је у августу да његов физички изглед није оно што су научници прво помислили.
Проучавање његовог генетског састава показало је да је Ледени Оци имао тамну кожу и тамне очи - и да је вјероватно био ћелав. Овај ревидирани изглед је у оштрој супротности са добро познатом реконструкцијом Оција која приказује бљедопутог човјека са пуном косом и брадом.
Откривен носилац привјеска старог 20.000 година
Археолози често откривају коштане алате и друге артефакте са древних локалитета, али је било немогуће са сигурношћу знати ко их је некада користио или носио.
Раније ове године, научници су пронашли древни људски ДНК са привјеска направљеног од кости јелена пронађеног у Денисовој пећини у Сибиру. Са тим трагом су успјели да открију да је њен носилац жена која је живјела прије између 19.000 и 25.000 година.
Припадала је групи познатој као Древни Сјеверни Евроазијци, који имају генетску везу са првим Американцима.
Људска ДНК је вјероватно сачувана у привјеску од кости јелена јер је порозна и стога је већа вјероватноћа да ће задржати генетски материјал присутан у ћелијама коже, зноју и другим тјелесним течностима, преноси "Мондо.рс".
Није познато зашто је привјесак за зубе јелена садржавао тако велику количину ДНК древне жене (отприлике исту количину као људски зуб). Можда је био веома вољен и ношен близу коже током изузетно дугог периода, рекла је Елена Есел, молекуларни биолог са Макс Планк института за еволуциону антропологију у Лајпцигу у Њемачкој, која је развила нову технику за екстракцију ДНК.
Древни, оштећени свитак декодира АИ
Око 1.100 свитака спаљено је до темеља током чувене ерупције Везува прије скоро 2.000 година. Током 1700-их, неки предузимљиви копачи су извукли огроман кеш из вулканског блата.
Збирка, позната као Херкуланумски свици, можда је највећа позната библиотека из класичне антике, али садржај крхких докумената остао је мистерија све док студент рачунарства Универзитета Небраска није побиједио на научном такмичењу раније ове године.
Уз помоћ вјештачке интелигенције и снимања компјутеризованом томографијом, Лук Фаритор је био први који је декодирао ријеч написану на старогрчком на једном од тих поцрњелих свитака.
Фаритор је добио 40.000 долара за дешифровање ријечи "порпхyрас” или "порфирас”, што је грчка ријеч за љубичасто. Истраживачи се надају да неће проћи дуго док се читави свици не могу дешифровати помоћу ове технике.
Материјали неопходни за израду мумије
Из фрагмената одбачених лонаца у радионици за балзамирање, научници су открили неке од супстанци и измишљотина које су древни Египћани користили за мумифицирање мртвих.
Хемијском анализом органских остатака остављених у посудама, истраживачи су утврдили да су стари Египћани користили широк спектар супстанци да помажу тијело након смрти, да смање непријатне мирисе и да га заштите од гљивица, бактерија и труљења. Идентификовани материјали укључују биљна уља као што су клека, чемпрес и кедар, као и смоле са стабала пистација, животињске масти и пчелињи восак.
Док су научници раније сазнали називе супстанци које се користе за балзамирање мртвих из египатских текстова, они су — до недавно — могли само да нагађају на која тачно једињења и материјале говоре.
Састојци који су коришћени у радионици били су разноврсни и потичу не само из Египта, већ и много даље, што указује на размјену робе на велике удаљености.
Бетовен: Откривена породична тајна - али једна мистерија остаје
Композитор Лудвиг ван Бетовен умро је у 56. години 1827. године након низа хроничних здравствених проблема, укључујући губитак слуха, гастроинтестиналне проблеме и болести јетре.
Бетовен је 1802. написао писмо својој браћи тражећи да његов љекар, Јохан Адам Шмит, истражи природу композиторових болести након његове смрти. Писмо је познато као Хајлигенштатски тестамент.
Скоро 200 година након његове смрти, научници су издвојили ДНК из сачуваних праменова косе у покушају да испоштују овај захтјев.
Тим није био у могућности да донесе коначну дијагнозу, али Бетовенови генетски подаци помогли су истраживачима да искључе потенцијалне узроке његове болести као што су аутоимуно стање целијакије, интолеранција на лактозу или синдром иритабилног црева.
Генетске информације су такође сугерисале да се у породици композитора догодила ванбрачна афера.
