Први систем за самопослуживање инсталиран је 1986. године у Крогер продавници намирница тик изван Атланте. Прошло је неколико деценија, али технологија се напокон проширила широм САД-а. С обзиром на аутоматизовани правац у којем иду продавнице намирница, чини се да роботизовано паковање не може бити предалеко.
Ове недјеље, МИТ-ов ЦСАИЛ одјељак представља РобоГросери. Он комбинује рачунарску визију са меким роботским хватачем како би спаковао различите врсте производа. Да би тестирали систем, истраживачи су поставили 10 објеката које робот није претходно познавао на покретну траку у продавници.
Производи су ишли од деликатних као што су грожђе, хљеб, кељ, мафини и крекери, до далеко чвршћих попут конзерви супе, кутија са оброцима и посуда за сладолед. Систем за визију прво се активира, детектујући објекте прије него што одреди њихову величину и оријентацију на траци.
Када хватач додирне грожђе, сензори притиска у прстима одређују да су она заправо деликатна и стога не би требала ићи на дно кесе – нешто што многи од нас без сумње науче на тежи начин. Затим, схвата да је конзерва супе чвршћа структура и ставља је на дно кесе.
– Ово је значајан први корак ка томе да роботи пакују намирнице и друге предмете у реалним окружењима – рекао је Анан Жанг, један од водећих аутора студије.
– Иако још увијек нисмо спремни за комерцијалну примјену, наше истраживање показује моћ интегрисања више модалитета сензора у меким роботским системима.
Тим истиче да још увијек има доста простора за побољшања, укључујући надоградње на хватачу и системима за сликање како би се боље одредило како и у којем редослиједу паковати ствари. Како систем постаје робуснији, такође се може скалирати изван продавница намирница и у више индустријске просторе попут рециклажних постројења.
