Научници су у новим студијама дошли до шокантног открића о менструалном циклусу.
Студије су показале да се волумен или дебљина одређених регија мозга повећавају током одређених мјесечних периода, али не откривају је ли то повезано с емоционалним флуктуацијама.
Елма Јашим, која је недавно завршила факултет, радује се почетку медицинске школе на јесен. Али она се такође плаши мјесечног емоционалног ролер-костера који се јавља с њеним менструалним циклусом и хаоса који би могао изазвати њен презаузет академски распоред.
"Отприлике два, три дана прије него што добијем менструацију, осјећам се као, не баш емотивно, не посебно тужно, али ни посебно сретно", каже Јашим.
Овај плато расположења повећава њену осјетљивост чак и на мале емоционалне подражаје када почне њена менструација.
Каже да када на послу направи малу грешку, то њу скоро доведе до суза.
Шта се тачно дешава у њеном мозгу и шта изазива ове емоције није добро схваћено. Али напредак је постигнут у визуализацији како полни хормони могу промијенити нека подручја мозга.
Претходне студије на штакорима и другим сисарима већ су показале да се волумен одређених регија мозга може промијенити као одговор на естроген – хормон потребан за нормалан сексуални и репродуктивни развој код жена.
Али није познато да ли би овај моћни хормон могао промијенити структуру људског женског мозга.
Сада новија магнетна резонанца мозга жена показује да пораст и пад полних хормона током менструалног циклуса – 29-дневног периода опадања и протока хормона који припрема њихове репродуктивне органе за могућу трудноћу – драматично преобликује регионе мозга који управљају емоцијама, памћењем, понашањем и ефикасношћу преноса информација.
"Невјероватно је видјети да се мозак одраслих може мијењати супербрзо", каже Џулија Сахер, психијатар и неуронаучник са "Макс Планк" Института за људске когнитивне и науке о мозгу у Лајпцигу, Њемачка, која је водила једно од истраживања.
"То што се мозак мијења током менструалног циклуса посебно је вриједно пажње јер већина жена доживи скоро 450 менструалних циклуса током 30-40 година", каже Кетрин Вули, неуробиолог са Универзитета Нортвестерн у Еванстону у Илиноју.
Предности ових студија су да су снимање мозга и мјерења хормона рађени код истих особа, у одређеним фазама менструалног циклуса, објашњава Вули.
"Кроз ове студије, сада имамо слику о томе колико су ови хормони моћни за обликовање, не само морфологије мозга већ и функционалне архитектуре", каже Емили Џејкобс, неуронаучник са Универзитета Калифорније у Санта Барбари.
Хормони покрећу менструални циклус
Менструални циклус се понавља сваких 25 до 30 дана и почиње "менструацијом" или опадањем слузокоже материце.
Ниво женских полних хормона у крви је најнижи на почетку циклуса, али затим нагло расте у наредних неколико седмица. Прво, нивои естрогена расту, сигнализујући да слузница материце расте.
Тада нивои естрогена опадају да би се ослободила јајна ћелија из јајника, означавајући средину менструалног циклуса. Након тога, нивои хормона прогестерона и естрогена поново се повећавају око седам дана како би се слузница материце припремила за могућу оплодњу јајне ћелије.
Ако не дође до трудноће, нивои естрогена и прогестерона се враћају и тако започињу крварење.
Док је менструални циклус резултат изражене клацкалице нивоа хормона, нивои других хормона као што су тестостерон и кортизол такође нису стабилни, диже се прије зоре и пада навече. Ови дневни ритмови јављају се код оба пола.
Естроген стимулише когнитивне регије мозга
Мозак је густа маса ћелија званих неурони, од којих свака изгледа као минијатурно дрво. Сива материја, спољашњи слој можданог ткива, садржи неуроне и њихове кратке гране зване дендрити.
Дендрити имају на себи избочине налик на листове које се називају бодљи. Коријени, или аксони неурона, скупљају се заједно у бијелој материји мозга.
Док сива материја регулише емоције, учење и памћење; бијела материја дубље у можданом ткиву размјењује информације и повезује различите регије сиве твари.
Да дијелови мозга реагују на женске полне хормоне први пут је откривено прије скоро три деценије. Године 1990. Вули је случајно открила да естроген регулише густину дендритских бодљи у хипокампусу мозга пацова.
"Ово је био врло изненађујући резултат и произвео је знатан скептицизам у овој области. У то вријеме се сматрало да су естрогени искључиво репродуктивни хормони и да не утичу на когнитивне регије мозга попут хипокампуса", присјећа се Вули.
Хипокампус – когнитивни центар мозга који садржи и сиву и бијелу материју – је мала, закривљена структура закопана дубоко у мозгу иза ушију, у регији пуној рецептора полних хормона.
Хипокампус је такође подручје мозга одраслог човјека које највише реагује на промјену волумена. Развијање нових вјештина, као што је учење жонглирања у старости, или проучавање мапа за полагање испита за возачку дозволу за такси у Лондону, чини хипокампус већим.
Са друге стране, смањење хипокампуса може бити рани знак деменције, посебно код Алцхајмерове болести.
Од револуционарног открића Вулијеве, научници су научили да менопауза смањује волумен сиве материје у неким дијеловима мозга. Међутим, истраживање је ограничено само на добијање снимка мозга добровољаца у једном тренутку. Научници су жељели знати мијења ли се мозак одраслих људи током мјесечног пораста и пада полних хормона.
"Можемо ли бити заиста прецизни? Можемо ли узети једну особу и измјерити њен мозак 30, 50 или 100 пута?", запитала се Џејкобс.
Ово је навело једну научницу у групи да скенира сопствени мозак свака 24 сата током читавог мјесеца 2020. године.
Џејкобс каже да је била попут Мари Кири из неуронауке. Из 30 скенирања мозга ове једне жене, тим је открио да су полни хормони преобликовали хипокампус и реорганизовали мождане везе. Међутим, није било јасно колико брзо таласи хормона током менструалног циклуса то могу да ураде.
Да би одговорили на ово питање, научници из Лајпцига и Санта Барбаре су сада независно скенирали мозак више од 50 жена више пута током менструалног циклуса за двије неповезане студије.
Дебљина можданих регија варира током менструалног циклуса
У једној студији, објављеној у часопису "Нејчур Ментал Хелт", тим Сахерове је користио ултразвук за идентификацију тачног времена овулације за 27 жена.
То им је омогућило да скупе узорке крви од жена на шест прецизних тачака током њиховог менструалног циклуса које су биле повезане с овулацијом и нивоима хормона у крви.
Затим су скенирали мозгове ових 27 жена у шест специфичних временских тачака користећи магнетну резонанцу ултрависоког поља.
Користећи ову моћнију магнетну резонанцу него што се обично користи у клиникама, тим је могао да сними слике живог мозга с толико високом резолуцијом да се слика мозга могла упоредити са сликом која се добија директним резањем мозга током обдукције.
Иако се ради о врло малој структури, Сахеров тим је био у могућности да посматра кореографисану серију промјена у различитим регијама хипокампуса како се ремоделише у складу с менструалним циклусом. Спољни слој хипокампуса постао је дебљи, а сива материја се проширила са порастом нивоа естрогена и падом прогестерона.
Али када се ниво прогестерона повећао, слој укључен у меморију се проширио, пише "Национална Географија".
Друго истраживање, које још није рецензирано, скенирало је мозак 30 жена током овулације, менструације и периода између њих. Ова студија је открила да не само дебљина сиве материје, већ и структурна својства бијеле материје, варирају под утицајем хормона.
"Примијенили смо неку врсту 'равнала' на сиву материју и видјели да се мијења у складу са флуктуацијама хормона", каже Елизабет Ризор, која је водила ову студију с Викторијом Бабенко, обоје неуронаучни на калифорнијском универзитету Санта Барбара.
Студија сугерише да промјене у бијелој материји због хормонских флуктуација које доводе до овулације могу покренути ефикаснији пренос информација кроз различите дијелове мозга.
"Ове промјене су веома раширене, не само у сивој материји, већ и у дијеловима мозга који су одговорни за координацију између региона и путева бијеле материје", каже Бабенко.
Међутим, промјене уочене у волумену или дебљини регија мозга у овим студијама још увијек нису повезане са специфичним функцијама мозга. Док студије показују да се одређена подручја мозга могу преобликовати у складу са осцилацијама хормона током менструалног циклуса, научници упозоравају да ове студије не значе да су погођене памћење или спознаја.
Студије такође не откривају да ли су промјене волумена повезане с безбројним емоционалним и когнитивним симптомима које жене доживљавају током менструације.
Заправо, ове студије су укључивале само здраве жене које нису пријавиле ниједан од ових симптома.
"Оно што ове студије истичу је хитност за додатним истраживањима која би проучавала јединствене неуронаучне потребе жена", каже Џејкобс.
"У нашем мозгу се дешавају стварне структурне промјене које би могле бити повезане с ролер-костером емоција, промјенама расположења, шта год да је", каже Јашим.
Док жене чине 70 одсто случајева Алцхајмерове болести и 65 одсто случајева депресије, само око половина истраживања мозга се односи на жене.
Овај несразмјер се наставља чак и у одобрењима лијекова, као што је леканемабирмб, који је америчка Управа за храну и лијекове недавно одобрила за лијечење ране Алцхајмерове болести, али можда неће успорити болест код жена.
"Крајње је вријеме да мозак постане главни фокус женског здравља", каже Сахер.
