Некада се вјеровало да већина људи сања углавном црно-бијело, а сматрало се да је сањање у боји повезано са психолошким проблемима. Наука је од тада разбила те митове.
Иако није неуобичајено да сањамо црно-бијеле снове, многи људи већину времена сањају у боји. Студија из 2017. године показала је да су учесници пријавили боју у скоро 50 процената својих снова, док су црно-бијели снови пријављени само у 10 одсто случајева. За 40 посто снова испитаници нису могли да се сјете да ли је било боја.
На сневање у сивом спектру или боји дјелимично утиче старост и вријеме у коме је неко одрастао. Све негдје до педесетих година, како показују истраживања, велика већина испитаника је рекла да су само повремено, ретко или никада сањали у боји, што се у то вријеме у научној заједници називало техниколор сновима. Изгледа да се то промијенило појавом телевизора у боји.
Истраживање из 2008. показало је да су људи старији од 55 година – који су можда одрасли без телевизора у боји – пријављивали да сањају у боји само у око 34 одсто случајева, док су они млађи од 25 година рекли да то чине око 68 посто времена. И старија и млађа старосна група пријавиле су сличне резултате када је ријеч о заборављања да ли је било боја у њиховим сновима.
Немогућност да се сјетимо да ли су нам снови били у боји може указивати на то да наши умови дају приоритет другим аспектима наших снова. „Можда је то питање пажње и памћења“, напомиње психолог др Дирдре Барет, предавач на Харвардској медицинској школи која се бави проучавањем снова и хипнозе, ауторка књиге „The Committee of Sleep“.
На примјер, напомиње Баретова, послије вечере у ресторану вјероватно се не сјећамо које боје је била кошуља конобара. То не значи да је била бијела, али просто нисмо примјетили и запамтили. У том погледу сматра се да су свијет сневања и будности слични, додаје Баретова.
То ће вјероватно бити још уочљивије како старимо. Истраживачи су 2011. објавили налазе из двије анкете, спроведене у размаку од 16 година, показујући да је око 80 процената учесника млађих од 30 година пријавило боју у својим сновима, али је она пала на око 20 процената до 60. године.
Генерално, присјећање садржаја снова, укључујући ниво детаља, опада са годинама, каже др Берет.
Шта још треба да знамо
У сновима најчешће памтимо црну, бијелу и црвену боју која асоцира на љубав, крв, месо, ватру, наводи Кели Балкли, која се бави истраживањем снова и оснивач је базе података о спавању и сновима у коју је већ унијето 40.000 снова.
Баретова напомиње да има појединаца који пријављују да у сновима виде нереалне боје – на примјер људе да плавим рукама – или боје које не постоје у реалности.
Боје често имају значај за сањара јер скрећу пажњу на одређени предмет у сну. Такође, неким људима су боје значајније него за друге.
„Снови су веома субјективни и често одражавају живот сањара и њихове свакодневне интеракције. На примјер, ако неко ради као сликар, боје у сновима могу имати веће значење у односу на некога ко је помало равнодушан према бојама уопште“, напомиње неуролог др Ети Бен-Симон, научница у Центру за науку о људском спавању на Универзитету Беркли у Калифорнији.
