За неке, будућност човјечанства је у амбициозним пројектима попут колонизације Мјесеца и Марса . Али, док визионари као што су Илон Маск са "Спејс-екс-ом", Џеф Безос из "Блу ориџин-а" и Ричард Бренсон испред "Вирџин галактик-а" замишљају ове грандиозне сценарије, поставља се питање: Да ли свемирска путовања имају нуспојаве за које нисмо знали и шта се дешава, на примјер, са нашим мозгом када нисмо на Земљи.
НАСА је покушала да сазна више.
У студији, објављеној у Frontiers in Psychology, амерички истраживачи су радили са 25 астронаута који су провели око шест мјесеци на Међународној свемирској станици (MSS) како би испитали промјене у широком спектру домена когнитивних перформанси. Није било доказа о значајнијем когнитивном оштећењу или неуродегенеративном паду код астронаута након истека тог периода.
"Живот и рад у свемиру нису били повезани са широко распрострањеним когнитивним оштећењем које би указивало на значајно оштећење мозга", објашњава Шина Ђу, истраживач у лабораторији НАСА за здравље и перформансе понашања и аутор студије.
Сви астронаути су у ствари били подвргнути низу тестова развијених за процјену различитих когнитивних функција. Резултати су показали да су одговори на задатке процјене брзине обраде, радне меморије и пажње били спорији него на Земљи, али ништа мање тачни иако су неке промјене трајале дуже.
"На примјер, спорији учинак у смислу пажње примијећен је само на почетку мисије, док се брзина обраде података није вратила на почетне нивое до краја мисије и повратка посаде на Земљу", наводе истраживачи у Студији.
Ипак, постоји већа вјероватноћа да ће неке функције мозга бити погођене више од других. Али чак и на Земљи, брзина обраде, радна меморија и пажња могу показати привремене промјене када је особа под стресом. Друге перформансе, попут памћења, мање су подложне фактору стреса.
"Ако имамо напоран дан, или нисмо много спавали претходне ноћи, можда ћемо се осјећати као да нам је тешко да задржимо пажњу или да нам је потребно више времена да обрадимо задатке", појашњава Ђу.
Астронаути су иначе, осим што су изложени овим факторима стреса, изложени и другим факторима стреса специфичним за свемир. С друге стране, постоји нада да ће привремено компромитоване функције надокнадити другим: "Могуће је да чак и у областима гдје је забиљежен пад, астронаути то брзо могу да надокнаде и ефикасно извршавају своје задатке", наводи су из Студије.
Истраживачи НАСА кажу да би њихова студија могла да помогне да разумијемо које промјене у когнитивним перформансама могу настати када се људи премјесте у екстремна окружења, од дубина океана преко база на Антарктику, до мисија под земљом.
"Разумијевање тога – како се мозак понаша у свемиру, могло би да помогне науци да предвиди когнитивне промјене изазване повећаном изложеношћу зрачењу и недостатком комуникације", истакли су истраживачи, преноси РТС.
