Упркос глобалним изазовима свјетски стручњаци очекују да ће економија уз помоћ вјештачке интелигенције и декарбонизације доживјети експанзију, али тај развој у Републици Српској, ако је судити по степену примјене модерних технологија у домаћој привреди, ићи ће успореним кораком.
Шеф за макроистраживања европског тржишта у “Голдман Сакс” банци Питер Опенхајмер сматра да се глобална економија креће према новом суперциклусу који се обично дефинише као дуги периоди економске експанзије која је праћена растом БДП-а, снажном потражњом која доводи до раста цијена и високе стопе запослености.
Он напомиње да је посљедњи суперциклус започео осамдесетих година прошлог вијека те да не очекује да се у сљедећој деценији деси нагло смањење каматних стопа, али сматра да је на дјелу повратак глобализацији.
Опенхајмер је истакао да упркос глобалним изазовима по економију постоје фактори који ће допринијети економској експанзији, а то су декарбонизација и вјештачка интелигенција, која се све више користи као основ за нове производе и услуге и захваљујући којој ће порасти продуктивност.
Секретар Удружења за информационо-комуникационе технологије Привредне коморе Републике Српске Слободан Драгичевић каже за “Глас” да је на домаћем тржишту вјештачка интелигенција у почетној фази те да су резултати њене примјене у привреди за сада изузетно мали.
"Вјештачка интелигенција долази као нова врста технологије и тренутно се развија уз примјену дигитализације, односно дигиталне трансформације како би помогла да се одређени процеси одвијају лакше. У Српској смо тренутно на степену развоја који нам онемогућава масовну примјену вјештачке интелигенције и она ће се у будућности постепено примјењивати“, казао је он.
Драгичевић сматра да ће требати много времена да се вриједности вјештачке интелигенције материјализују.
"Одређени економски раст десиће се у виду микрорезултата у одређеним компанијама које је буду користиле у својим процесима рада. До макроекономских резултата можемо доћи уколико будемо развијали научне лабораторије и истраживачке центре гдје вјештачка интелигенција може поспјешити развој и иновативност“, казао је Драгичевић.
Он је истакао да не треба превише идеализовати вјештачку интелигенцију, јер она неће притиском на дугме радити посао умјесто људи.
"Теоретски гледано њена примјена је могућа у свакој сфери коју радимо, почевши од привреде, науке, наставних процеса, али људи ће морати надзирати те процесе јер су могућности система, софтвера или машине ограничене“, додао је Драгичевић.
Мала помоћ
Када је ријеч о вјештачкој интелигенцији која је, путем разних чет апликација, доступна широј јавности Слободан Драгичевић наводи да су њене могућности врло ограничене и да може ријешити одређени скуп захтјева, али суштински не може бити од велике помоћи.
"Ако на примјер поставите свој дипломски рад и очекујете да вам вјештачка интелигенција преправи или доради текст, то се неће десити. Моћи ће само на основу неких мета података које има у бази да посложи одређени дио текста, али ствари које су мјерљиве додатном вриједношћу не може да уради“, рекао је Драгичевић.
