Више и не размишљамо о томе. У глави нам је остало да је тјелесна температура до 37 степени °C нормална, а да смо болесни када је она преко те вриједности, и тако је већ 150 година. Да ли баш тако? Нове студије сугеришу друге вриједности.
Овај стандард од 37 степени °C је предложио још њемачки љекар др Карл Вундерлих у 19. вијеку. Он је прикупио податке од милион мјерење које је обавило 25.000 особа и пронашао да се опсег температуре (када су они били здрави) кретао од 36,22 до 37,5 степени °C. Утврђена вриједност од 37 степени °C је била аритметичка средина свих мјерења које је обавио. Он је тада утврдио још једну границу, односно температуру након које се сматра да особа има грозницу и поставио ју је на 38 степени °C.
Вриједност стара 150 година
Међутим, нова студија, у којој су анализирани подаци о тјелесној температури више од 126.000 особа између 2008. и 2017. године, довела је у питање ову, 150 година стару, вриједност. Истраживање је открило да је просјечна температура људског тијела 36,6 степени °C, што представља значајно одступање од ранијег стандарда.
На очитавање тјелесне температуре може утицати неколико фактора
Зашто постоји ова разлика је велико питање и да ли то има било какве импликације за дијагностиковање инфекција и њихово лијечење? Дио истраживача сматра да се разлика може приписати нескладу у мјерењу између метода које користио др Вундерлих и савремене медицинске праксе. На примјер, познато је да је др Вундерлих користио термометре дужине стопала испод пазуха да би измјерио температуру, што може дати другачије резултате у поређењу са данашњим, модерним начинима мјерења тјелесне температуре.
Поред тога, на очитавање тјелесне температуре такође може утицати неколико фактора, као што су локација мјерења, доба дана, услови околине и недавна конзумација хране или пића. Чак, тачност очитавања температуре може варирати од термометра до термометра, у зависности од њихове калибрације. Све то може утицати на разлике у овим мјерењима и многи научници управо њих сматрају одговорним.
Постајемо ли заиста хладнији
Насупрот томе, неки стручњаци тврде да су људи заиста постали хладнији у посљедњих вијек и по. Постоји студија о тјелесној температури која тврди да напредак у здравственој заштити и укупном здрављу је допринио овом тренду. Побољшано лијечење инфекција, побољшана стоматолошка њега и развој лијекова као што су статини и нестероидни антиинфламаторни лијекови су можда смањили учесталост запаљења ниског степена, а затим снизили просјечну температуру. Како год било, научници се слажу да 37 степени °C више не треба сматрати стандардом за температуру људског тијела.
