У наредних неколико година сви на свијету изгубиће једну секунду свога времена. Још увијек није познато када ће се то тачно десити, али зна се да овај догађај зависи од самих људи, али и од неких непредвидљивих феномена, показало је ново истраживање о утицају отапања ледника на ротацију Земљине кугле и промјену времена.
Сати и минути који диктирају наше вријеме одређени су Земљином ротацијом, али она није константна. У зависности од тога шта се догађа на Земљиној површини и у њеном језгру, ротација наше планете се повремено мијења.
Ове скоро непримјетне промјене значе да сатове треба подесити на "скок за једну секунду", што нам можда дјелује сићушно, али заправо може имати велики утицај на компјутерске системе, пишу амерички медији.
Током година додате су многе секунде, али послије дугог периода успоравања, Земљина ротација се сада убрзава због промјена у њеном језгру. Дакле, први пут у историји мјерења времена мораће да се одузме једна секунда.
"Скок за секунду уназад никада није био тестиран, тако да су могући непредвидљиви проблеми", рекла је Патриција Тавела, чланица Департмана за вријеме у Међународном бироу за мјере Француске, у чланку који је пратио ово истраживање.
Када ће се ово тачно десити зависи од глобалног загријавања, показала је студија објављена у сриједу у магазину "Нејчер". Топљење поларног леда одлаже "скок" за три године, с предвиђене 2026. на 2029. годину, наводи се у извјештају.
"Да би се схватило шта ће се десити у глобалном мјерењу времена, потребно је дијелом разумјети шта се дешава с глобалним загријавањем", казао је Данкан Егњу, професор геофизике на Универзитету Калифорније Сан Дијего и један од аутора студије.
Како отапање леда утиче на мјерење времена
Од касних шездесетих година прошлог вијека, свијет је почео да користи универзално координисано вријеме (УТЦ) како би се успоставиле различите временске зоне. УТЦ се ослања на атомске сатове, али и даље држи корак са Земљином ротацијом.
Како брзина ротације није стална, ове две скале се разилазе, па се "скок за секунду" с времена на вријеме мора додати, како би се мјерење времена поново изједначило.
Промјене у брзини ротације су дуго зависиле од плиме и осеке на дну океана, што је успоравало ротацију, али одскоро је утицај топљења поларног леда, изазваног загријавањем планете усљед употребе фосилних горива, постао значајан фактор, рекао је Егњу.
Како се лед отапа у океан, та вода се помјера од полова ка екватору, што успорава ротацију Земље око своје осе. Други фактор који утиче на ово јесу процеси у Земљином језгру.
Земљино течно језгро се окреће независно од своје коре. Уколико се језгро успори, кора се убрзава како би одржала замах, кажу научници, а то је оно што се тренутно дешава.
Врло мало се зна шта се тачно догађа више од 3.500 километара испод Земљине површине и за сада није познато зашто се мијења брзина кретања језгра.
Међутим, оно што је за сада јасно јесте да, упркос топљењу леда које успорава кретање Земље, њена ротација се убрзава. То значи да ће свијет први пут ускоро морати да одузме секунду, а какве ће бити посљедице (ако их уопште буде), сазнаћемо тек када се ова промјена догоди.
