„Rols-Rojs“ i „Izi džet“ udružili su snage kako bi testirali da li bi avioni na vodonik jednog dana mogli da protjeraju zagađenje iz avijacije.
Britanski proizvođač luksuznih vozila i motora „Rols-Rojs“ i evropski avio-prevoznik „Izi džet“ objavili su da su uspješno testirali mlazni motor na vodonik – tehnologiju za koju se kompanije nadaju da bi mogla da pomogne u uklanjanju emisije gasova staklene bašte iz avijacije.
Test sproveden na zemlji označava „prvu svjetsku vožnju modernog avio-motora na vodonik“, navodi se u saopštenju „Rols-Rojsa“.
Vazduhoplovstvo se smatra jednom od najtežih industrija za smanjenje zagađenja jer je mnogo teže napraviti električne avione nego električna vozila. Baterije koje se pune obnovljivom solarnom energijom i energijom vjetra su i dalje previše glomazne za duge letove.
Dakle, avio-kompanije i proizvođači aviona rade na razvoju aviona koji mogu da koriste čistija goriva poput vodonika, koji pri sagorijevanju proizvodi vodenu paru umjesto ugljen-dioksida.
Za testiranje na zemlji, sprovedeno u Velikoj Britaniji, dvije kompanije koristile su konvertovani avionski motor "Rolls-Royce AE 2100-A". Evropski centar za energiju dobijenu iz mora (European Marine Energy Centre) proizveo je gorivo za test na Orknejskim ostrvim. Budući da je potreban vodonik napravljen korišćenjem energije vetra i plime, naziva se zeleni vodonik.
I „Rols-Rojs“ i „Izi džet“ preuzeli su obavezu da kao kompanije smanje svoje emisije gasova sa efektom staklene bašte i zbog toga istražuju načine da iskoriste ekološki vodonik kako bi postigli klimatske ciljeve.
Međutim, za sada, zelenog vodonika nema mnogo i izuzetno je skup za proizvodnju. Neke vlade, uključujući Bajdenovu administraciju, počele su da ulažu velika sredstva u proizvodnju većih količina.
Dok se zeleni vodonik proizvodi iz obnovljivih izvora energije, u proizvodnji vodonika i dalje se mahom koristi gas.
To je problematično kada je u pitanju definisanje vodonika kao čistog goriva – ono je zaista čisto koliko i izvor energije koji se koristi za njegovu proizvodnju. Ako se gas koristi za proizvodnju vodonika, tokom procesa dolazi do emisije ugljen-dioksida koji grije planetu.
„Rols-Rojs“, vodeći snabdjevač komercijalne avijacije motorima, ima više od 400 avio-kompanija među svojim kupcima.
Najmanje još dva kupaca – „Boing" i „Erbas" – takođe istražuju vodonik kao čisto gorivo za vazduhoplovstvo.
Ovaj, prvi zemaljski test može se gledati kao uspeh, ali ipak ima još toliko toga što treba da se uradi prije nego što stignemo do redovnih letova na vodonik.
„Rols-Rojs“ i „Izi džet“ planiraju još testiranja na zemlji prije nego što pređu u fazu test letova, navodi se u saopštenju „Rols-Rojsa“.
Vodonik – za isti domet, veća zapremina goriva
Jedna velika prepreka za letove na vodonik, prema Međunarodnom udruženju za vazdušni prevoz (IATA), biće uvođenje i sertifikacija novih vrsta dizajna aviona.
Da bi radili na vodonik, avioni moraju biti redizajnirani kako bi mogli da se ugrade veći rezervoari za gorivo.
Na primjer, avionu „boing 747“ bilo bi potrebno više od milion litara vodonika da bi imao približno isti domet kao pri upotrebi 250.000 litara mlaznog goriva, piše Gardijan.
Imajući na umu ta ograničenja, izgleda da će zeleni vodonik u početku biti najkorisniji za kraće letove.
U izvještaju Evropske unije za 2020. godinu bilo je procijenjeno da bi putnički avioni na vodonik za rute do 3.000 kilometara (1.864 milje) mogli da se pojave na tržištu do 2035. godine.
„Izi džet“ upravo je avio-kompanija čiji se rad zasniva na kratkim relacijama.<
>(RTS/The Verge)
