Стручњаци који проучавају антику вјерују да су на ивици великог пробоја у бољем разумијевању тог доба, након што је вјештачка интелигенција успјела да прочита читав текст на угљенисаном свитку закопаном ерупцијом лаве из Везува прије скоро двије хиљаде година.
Стотине свитака од папируса из библиотеке луксузне римске виле у Херкуланеуму угљенисани су када је град потпуно уништен у ерупцији Везува 79. године.
Откопавања у 18. вијеку открила су више од хиљаду свитака из виле, за коју се вјерује да је припадала тасту Јулија Цезара, али је црно мастило нечитљиво на угљенисаном папирусу, а свици су толико крхки да се распадају при најмањем покушају да се отворе.
Пробој на пољу њиховог читања дошао је када је Брент Силс са Универзитета у Кентакију објавио "Изазов Везув“ (Vesuvius Challenge) - такмичење са наградним фондом од милион долара за оног који успије да их прочита.
У понедјељак је технолошки предузетник и један од спознора такмичења Нат Фридман објавио да је трочлани тим студената - Јусуф Надер из Немачке, Лук Фаритор из САД и Џулијан Шилигер из Швајцарске - освојио велику награду од 700.000 долара након што су помоћу вјештачке интелигенције успјели да прочитају 2.000 слова са свитка.
Папиролози који су проучавали спасени текст са угљенисаног свитка у невјерици и са оптимизмом су примили вијест.
"Ово је невјероватно. Постоје стотине оваквих свитака који чекају да буду прочитани“, каже Роберт Фаулер, професор емеритус грчког на Универзитету у Бристолу.
Папиролог са Универзитета "Федерико Други“ у Напуљу др Федерика Николарди навела је да ово представља револуцију у проучавању Херкуланеума, антике и грчке филозофије уопште.
"Улазимо у ново доба“, истакао је Брент Силс који је предводио напоре да се прочитају свици тако што се виртуелно одмота материјал скениран технологијом компјутерске томографије, а потом увјежбају алгоритми вјештачке интелигенције да препознају присуство мастила.
"Налет адреналина нас је тјерао даље. Читаво овог истраживање се вишеструко исплатило. Иако је значило да радим 20 сати на дан. Понекад нисам знао када се неки дан завршио, а други почео“, рекао је Јусуф.
Аутор написаног текста највјероватније је Филодем.
"Стил је чудноват, типичан за њега, а и тема је њему блиска“, каже Фаулер, додајући да се у свитку дискутује о извору задовољства, о музици и храни и да ли су извор задовољства главни или споредни састојци и да ли долази из обиља или недостатка.
"У случају хране, не вјерујемо да је мањe пријатнијe од обиља“, пише аутор.
"Мислим да поставља питање: Шта је извор задовољства у мјешавини ствари? Да ли је то преовлађујући елемент или онај ког има мање или можда њихова мјешавина?“, објашњава Фаулер.
