Колико добро и колико брзо можете препознати кад вам неко лаже? Истраживања су показала да су људи, уопштено говорећи, прилично лоши у разликовању истине од лажи. Стога не изненађује да су људи током историје покушавали на различите начине да препознају лагање, чак и уз помоћ технологије.
Сада је актуелна вјештачка интелигенција, па се људи питају да ли ће она успјети да препозна лаж ефикасније него старије технологије.
Наиме, како пише "MIT Technology Review", неки вјерују да би управо вјештачка интелигенција могла помоћи у побољшању нашег препознавања лажи и чак бити боља у томе од полиграфских тестова.
А овакви би се системи могли користити не само за препознавање лажи у полицијским истрагама и испитивањима, већ да нам, једног дана, помогну да разликујемо праве чињенице од лажних вијести, преноси "Зимо".
Питање је само да ли ћемо да вјерујемо том систему и да ли би требало да му вјерујемо?
Група научника са њемачког Универзитета у Вирцбургу осмислила је алат који користи вјештачку интелигенцију и знатно је бољи од људи у уочавању лажи. Чак су спровели низ експеримената на људима не би ли провјерили како алат функционише. У студији објављеној у журналу "iScience", истичу како је алат, на неки начин, ипак био од помоћи, јер је људима који су га користили помогао да боље уоче лаж.
Но, њемачки научници примјетили су и занимљив феномен. Иако су испитаници током експеримената били свјесни да је 50 одсто изјава које су оцјењивали сигурно лажно, само 19 одсто су окарактерисали овим описом. Али, кад су користили алат с вјештачком интелигенцијом, лажнима су оцијенили 58 одсто изјава.
Укупно гледано, људи су лажне изјаве препознали у половини случајева. Вјештачка интелигенција је била нешто боља са 67 одсто препознатих лажних изјава. Боље од човјека, али још далеко од савршеног.
Научници који су осмислили алат истичу како им је био циљ да створе АИ алат који ће бити бољи од човјека, а не који ће бити савршен у препознавању лажних изјава.
Стварање савршеног алата вјештачке интелигенције који би препознавао сваку лаж, могао би имати негативан утицај на људе и друштво, јер би могао побудити сумњичавост и неповјерење.
Њемачки научници стога истичу како би требало пронаћи баланс између алата који ће нам помоћи да лакше препознамо дезинформације и лажне вијести које се шире друштвеним мрежама, и нашег повјерења у друге људе и њихову честитост, преноси "Данас".
