Вода, молекул неопходан за живот какав познајемо, постојала је у раним фазама универзума, према новом истраживању објављеном у часопису "Нејчр Астрономи".
Први пут, тим научника је моделирао формирање воде у првобитном универзуму и открио да су услови за формирање насељивих планета можда постојали милијардама година раније него што се мислило.
Према симулацијама тима, први молекули воде појавили су се након што су прве звијезде експлодирале, односно кроз супернове, догађаје који производе теже елементе попут кисеоника, неопходне за формирање Х2О.
"Пре првих звјезданих експлозија, у универзуму није било воде јер није било кисеоника", рекао је Данијел Вејлен, космолог са Универзитета у Портсмуту и главни аутор студије.
"Након Великог праска, преживјели су само најједноставнији елементи - водоник, хелијум, литијум те трагове баријум и бора."
"Кисеоник, створен у срцима ових супернова, у комбинацији са водоником формира воду, омогућавајући формирање кључних елемената потребних за живот", додао је Вејлен.
Истраживање се фокусирало на двије врсте супернова цоре-цоллапсе супернове и Популејшн ИИИ (Поп ИИИ) супернове. Док прве производе умјерене количине тешких елемената, Поп ИИИ супернове избацују више од десет соларних маса у облику метала. Обје врсте супернове стварају облаке гаса богатог водом који путују кроз свемир.
"Главна мјеста формирања воде у овим остацима су густа језгра молекуларних облака, који су у неким случајевима садржавали скоро упоредиве количине воде са оном присутном у Сунчевом систему данас", рекли су истраживачи у прелиминарној верзији рада, преноси "б92".
