Прошле су готово четири године откако се појавио "Project Silica", Мајкрософтов истраживачки пројект чији је задатак складиштење дигиталних података на стаклене плоче.
У то вријеме је Мајкрософт успио да успјешно ускладишти копију Супермана (1978.) на комад стакла отприлике величине подметача за чаше.
Напредовала технологија
Технологија је од тада значајно напредовала, до те мјере да сада може да ускладишти више од 7TB података и да их чува око 10.000 година. Другим ријечима, једна стаклена плоча може да ускладишти око 3.500 филмова – довољно за гледање без престанка више од пола године – или приближно 1,75 милиона пјесама (отприлике 13 година музике).
Мајкрософт такођер репозиционира пројект као рјешење за складиштење у клауду, а не као начин складиштења дизајниран посебно за компаније за "забаву".
Магнетни медиј, који се до сада користио, има ограничен вијек трајања, што значи да ће након одређеног броја година подаци ускладиштени на диску морати да се копирају на нови диск како би се осигурало њихово постојање. То дугорочно постаје скупо, а није баш добро ни за животну средину, пише Б92.
С пројектом Силица подаци се записују на стакло помоћу ласерског система и кодирају помоћу воксела или 3Д пиксела. Када је потребно да се подаци прочитају, рачунарски покретани брзи микроскоп прикупља информације које се затим просљеђују АИ-ју на декодирање.
Отпорније од магнетних медија
Занимљиво је да након складиштења на самом стакленом медију нема струје.
Стакло је много отпорније од магнетних медија и може да издржи опасности из средине попут воде, екстремних температура, па чак и површинских огреботина. Мајкрософт је чак развио високотехнолошког робота који може да аутоматски пронађе и дохвати стаклене плоче када се затраже подаци, иако робот уводи потпуно нови скуп тачака квара које је потребно процијенити.
Мајкрософт има још много посла прије него што "Project Silica" буде спреман за премијеру. Стручњаци кажу да су потребне још 3-4 развојне фазе прије него што технологија буде спремна за комерцијалну употребу.
