Неке забрињавајуће промjене утичу на воде око Бермуда.
Научници су након 40 година праћења примјетили да се Атлантски океан, који окружује архипелаг, загријева и губи кисеоник, те да постаје све сланији и киселији. Истраживачи прате воду око Бермуда од 1983. Они узимају мјесечне узорке раде процјене физиологије, биологије и хемије површине и дубине океана.
Познато као студија БАТС, посљедњи налази пројекта показују да је океанска вода која окружује острва у 2020-има скоро непрепознатљива спрам оне виђене осамдесетих.
Повећани салинитет и киселост океана
“Показали смо да се површински океан у суптропском сјеверном Атлантику загријао за око 1 степен Целзијуса током протеклих 40 година. Штавише, салинитет океана се повећао и изгубио кисеоник. Додатно, киселост океана се повећала од осамдесетих до 2020-их”, рекао је у саопштењу професор Николас Бејтс, истраживач Бермудског института за океанске науке.
Како пише “ИФЛСајенс”, ови промјенљиви услови вјероватно штете биодиверзитету подручја. У протекле четири деценије ниво кисеоника опао је за шест одсто, што није добра вијест за водене организме. Исто тако, нивои киселости су повећани за 30 одсто, што такође утиче на здравље животиња, попут способности организама да одрже своје шкољке.
Бермудски троугао
Бермуди су британска прекоморска територија у сјеверном Атлантику која чине скоро 200 острва, а налазе се на око 1.770 km од обале Мајамија. Можда су најбоље позната по такозваном “Бермудском троуглу”, подручју мора југозападно од острва за које неки тврде да је одговорно за сумњиво велики број нестанака летјелица и пловила под необјашњивим околностима.
Ипак, статистика и истраживања заснована на доказима говоре да приче о Бермудском троуглу нису ништа више од урбане легенде. Како додаје “ИФЛ Сајенс”, најновије промјене у мору око Бермуда такође неће повећати шансе за мистериозне нестанке, али ће зато указати колико се свјетских океана суочава са драстичним промјенама у свјетлу продубљавања климатске кризе.
"Кључне назнаке промјена за наредне деценије"
Сличне посматрачке станице могу се такође наћи близу Хаваја, Канарских острва, Исланда и Новог Зеланда. Истраживачи објашњавају да сви они виде сличне забрињавајуће промјене у погледу загријавања, салинитета и киселости океана.
“Ова запажања пружају осјећај брзине промјена у недавној прошлости загревања океана и његове хемије. Пружају кључне назнаке будућих промјена у наредним деценијама. Такође су доказ регионалних и глобалних промјена животне околине и егзистенцијалних изазова са којима се суочавамо као појединци и друштво у блиској будућности”, рекао је Бејтс.
Нова студија објављена је у журналу “Границе поморске науке”.
