Од прије неколико дана амерички предсједник Џозефа Бајден кампању за нови мандат води и на ТикТоку, иако је та апликација забрањена америчким службеницима из безбједносних разлога. Забрану су увеле многе земље, а сада ту друштвену мрежу под лупу ставља и Европска унија.
Док се више од 4.000 родитеља у Великој Британији придружило Вотсап групи која позива на дјетињство без телефона, забринути за безбједност на мрежи и њен утицај на ментално здравље, Европска унија послије платформе Икс, истражује и ТикТок.
Провјеравају да ли Кинези крше Закон о дигиталним услугама - прописе о заштити корисника и спречавање ширења штетног и незаконитог садржаја.
"Иницијатива коју покреће Европска комисија наслања се заправо на правила из тзв. Акта о дигиталним услугама на нивоу Европске уније који, између осталог, кажу да платформе које прелазе 45 милиона корисника, представљају потенцијално ризик за друштво, и да оне треба да се придржавају специфичног режима правила, која се односе на нека од ових поменутих питања, транспарентност садржаја, провјеру узраста, заштиту приватности и друга правила везана за спречавање стварања зависности“, наводи Душан Гајић.
Владе у Америци, Енглеској, Канади, на Новом Зеланду и широм Европе забраниле су коришћење ТикТока на службеним телефонима. Међу првима је то учинила Индија.
Сви за омиљену мрежу младих тврде да омогућава шпијунирање, не штити личне податке и да квари младеж.
"У овом случају конкретно, оно на шта сумња Европска комисија је да сама платформа ТикТока није направљена на начин, није тај механизам који најбоље штити права грађана и дјеце односно оно у шта се сумња је да тај механизам утиче на психофизичко стање, психофизичко благостање, и одраслих и дјеце, да нису предузете одговарајуће мјере како би се заштитила дјеца и то ће бити прије свега предмет истраге Европске комисије“, објашњава Данило Кривокапић из Шер фондације.
У Европи, гдје ТикТок има више од 150 милиона корисника, регулатори замјерају подешавања која чине видео-снимке и објаве јавним откривајући информације и податке најмлађих корисника.
Тврде и да ТикТок користи "тамне обрасце“ тако што наводе кориснике на опције које угрожавају приватност.
Психолог Ана Мирковић истиче да се то о чему се прича назива феноменом зечјих рупа.
"Алудира се на то да алгоритам ТикТока користи нашу пажњу и знатижељу да нам што више пласира садржаје који су компатибилни нашим увјерењима да бисмо што више времена провели тамо а заправо пласирањем неких трендова или изазова подстиче младе да дијеле своју приватност и још више и још више интиме. Као што кажу Енглези, нема нигдје бесплатног ручка, корисници дају своју приватност, платформа даје коришћење саме платформе, а адвертајзери плаћају нашу приватност, коју ми тамо оставимо“, рекла је Мирковићева.
ТикТок, иначе, није једини на мети Комисије Европске уније. Од децембра се против Икса води поступак за ширење наводно лажних вијести и говора мржње. Прелиминарне истраге су у току и за десетак других онлајн-платформи.
Ако Европска унија констатује кршење закона, пријете велике новчане казне - до пет процената дневног промета ТикТока. Међутим, колико је то тачно новца не зна се јер та кинеска платформа не објављује пословне билансе.
И није једина.
