Тачно 21. априла 1995. године из Француске Гвајане лансиран је у свемир ЕРС 2, односно "Јуропиан ремоте сенсинг" који је тада био један од најсофистициранијих сателита за посматрање Земље.
"Овај је значајан за науку јер је био врло важан у истраживању Земље, океана, копна, атмосфере, мјерио је брзине вјетра био је важан за проучавање температуре океана, мјерио је разне висине у милиметар прецизно", тврди астроном Анте Радонић.
Готово 30 година послије, дошло је вријеме за повратак на Земљу.
На путу до коначног распада, пролазио је изнад централне Европе, а прелетио је преко БиХ и Хрватске.
Борис Штромар, предсједник Астрономског друштва "Бездан" из Загреба истиче да је згодно што постоје нека предвиђања о његовој путањи.
"Не знамо тачно, али можда имамо прилику видјети тај распад, можемо рећи свемирског смећа, јер је тај сателит на крају свог радног вијека. Направљено је да деорбитира", објашњава.
Односно Европска свемирска агенција је одлучила прекинути мисију након што је ЕРС 2 успјешно је радио 16 година.
Због могућности судара с осталим сателитима, након година пропадања у орбити кренуо је пут Земље.
Био је величине аутобуса, дуг више од 11 метара, тежак 2 тоне.
Већина његових дијелова изгорјела је при уласку у Земљину атмосферу.
"Када гледамо метеоре они врло брзо изгарају, ону у секунду, двије могу преци преко цијелог неба, сателите је лако препознати јер њихово изгарање траје јако дуго, треба им преко неколико минута да пређу од хоризонта до хоризонта", додаје Штромар, преноси "Нет".
Неколико пута на мјесец објекти сличне масе улазе у Земљину атмосферу, сателити нешто рјеђе. Но, јединствена је прилика видјети пад односно сагоријевање метеора, астероида које траје, ако имате среће, неколико секунди.
"Будући да се не ради о неком степену ракете него о сателиту који је био јако вриједан, па је изазивао посебну пажњу, на неки начин о њему посебно говоримо иначе би се сваке седмице могло говорити о нечему што пада, јер данас се радаром прати више од 30 хиљада објеката који се налазе у орбити око нас, а прати се све, почевши од 10 центиметара до нечег већег", закључује Радонић.
Стога се немојте изненадити када на ноћном небу угледате још неки застарјели сателит, метеор или нешто треће док пада на Земљу.
(Фото: ЕСА)
